Пређи на садржај

Прабово Субјанто

С Википедије, слободне енциклопедије
Прабово Субјанто
Лични подаци
Датум рођења(1951-10-17)17. октобар 1951. (73 год.)
Место рођењаЏакарта, Индонезија
Политичка каријера
Политичка
странка		Гериндра (од 2008)
Голкар (до 2008)
Тренутна функција
Функцију обавља од 20. октобра 2024.
Заменик председникаГибран Ракабуминг рака
ПретходникЏоко Видодо
Потпис
Војна каријера
Прабово Субианто као начелник Командно-штабне школе Оружаних снага Индонезије (Сеско АБРИ) у униформи са више одликовања
СлужбаИндонезија
1974–1998
ВојскаИндонезијска армија
РодМорнарица
Чингенерал-пуковник
ЈединицаКопасус
Учешће у ратовимаОперација Лотус
Побуна у Папуи
Одликовања
  • Звезда Великог заслужног војног ордена 1. класе
  • Заслужна медаља сервисна звезда, 1. класе
  • Морнаричка заслужна сервисна звезда, 1. класе
  • Заслужна звезда ваздухопловних снага, 1. класе
  • Заслужна медаља сервисна звезда, 2. класе
  • Звезда Великог заслужног војног ордена 3. класе
  • Звезда за заслуге у војсци, 3. класе
  • Медаља за дуг војни рок, 24 године
  • Медаља за војне операције у Ацеху
  • Медаља за службу војног инструктора
  • Медаља за војне операције ИКС Раксака Дарма
  • Медаља Тиморске војне кампање
  • Медаља за узор

Прабово Субјанто Џојохадикусумо (ЕИД: Prabowo Subianto Joyohadikusumo, рођен 17. октобра 1951) је индонежански политичар, бизнисмен и бивши генерал-потпуковник војске, који је био 26. министар одбране Индонезије од 2019. Прабово Субјанто се 1983. оженио Титијек Сухарто, другом ћерком покојног председника Сухарта. Године 1998. нечасно је отпуштен из војске, а потом му је забрањен улазак у Сједињене Државе због наводног кршења људских права.[1][2][3]

Прабово Субјанто је дипломирао на Индонежанској војној академији 1970. године и углавном је служио у специјалним снагама (Копасус) све док није био постављен на чело Стратешке резервне команде (Кострад) 1998. године. Описан је као десничарски националиста.[4][5][6]

Почетком 2008. Прабовов ужи круг, укључујући Фадлија Зона, основао је странку Гериндра. На председничким изборима 2009. године, неуспешно се кандидовао за потпредседника као потпредседник Мегавати Сукарнопутрија.[7] Учествовао је на председничким изборима 2014.[8] и победио га је гувернер Џакарте Џоко Видодо, што је у почетку оспоравао.[9] Направио је још једну неуспешну кандидатуру за председника 2019. са Сандиагом Уном као својим потпредседником и уз подршку Гериндре, Партије просперитетне правде (ПКС), Партије националног мандата (ПАН), Демократске партије и Беркарија партије.[10][11] Његово одбијање да прихвати резултат довело је до тога да су његови следбеници организовали протесте који су изазвали смртоносне нереде у Џакарти.[12] Међутим, након жестоког надметања, Прабово Субјанто се придружио кабинету као министар одбране за период од 2019. до 2024. године.[13]

Гериндра је 10. октобра 2021. године најавио Прабова Субјанта за свог кандидата на председничким изборима у Индонезији 2024.[14] Прабово Субјанто је 12. августа 2022. објавио да је прихватио Гериндрину номинацију за учешће на председничким изборима 2024.[15]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ratcliffe, Rebecca; Hariandja, Richaldo (2024-02-14). „Indonesia election: minister dogged by rights abuse claims 'takes early lead'”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Архивирано из оригинала 14. 2. 2024. г. Приступљено 2024-02-14. 
  2. ^ „Prabowo Looks to Win Indonesia Presidency: What to Know”. TIME (на језику: енглески). 2024-02-14. Архивирано из оригинала 14. 2. 2024. г. Приступљено 2024-02-14. 
  3. ^ Paddock, Richard C. (2020-10-14). „Indonesian Defense Chief, Accused of Rights Abuses, Will Visit Pentagon”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 22. 10. 2020. г. Приступљено 2024-02-14. 
  4. ^ Anwar, Muhammad Choirul (13. 7. 2020). „Sosok Prabowo di Mata Wamenhan: Super Nasionalis!”. CNBC Indonesia (на језику: индонежански). Архивирано из оригинала 4. 1. 2023. г. Приступљено 2023-03-23. 
  5. ^ Topsfield, Jewel (8. 5. 2018). „Prabowo Subianto opens up on Jakarta elections and the 2019 presidency”. The Sydney Morning Herald. Архивирано из оригинала 14. 4. 2018. г. Приступљено 14. 4. 2018. 
  6. ^ „Jordan to enhance ties with RI”, The Jakarta Post, 26. 5. 2015, Архивирано из оригинала 26. 3. 2019. г., Приступљено 26. 3. 2019 
  7. ^ „PDI-P hails Prabowo as Megawati's running mate”. The Jakarta Post. Архивирано из оригинала 18. 1. 2012. г. 
  8. ^ „Prabowo Runs for President”. 22. 11. 2011. Архивирано из оригинала 25. 11. 2011. г. Приступљено 23. 11. 2011. 
  9. ^ „Jakarta governor Widodo wins Indonesian presidential election”. Indonesia News.Net. Архивирано из оригинала 20. 10. 2014. г. Приступљено 23. 7. 2014. 
  10. ^ „Dihadiri AHY, Prabowo-Sandiaga Uno resmi mendaftar di KPU”. BBC News Indonesia (на језику: индонежански). 10. 8. 2018. Архивирано из оригинала 26. 8. 2018. г. Приступљено 26. 8. 2018. 
  11. ^ Ghaliya, Ghina (21. 5. 2019). „KPU names Jokowi winner of election”. The Jakarta Post. Архивирано из оригинала 21. 5. 2019. г. Приступљено 23. 5. 2019. 
  12. ^ Barker, Anne (22. 5. 2019). „Prabowo Subianto's loss in Indonesia's election sparks deadly protests in Jakarta”. ABC News. Архивирано из оригинала 25. 5. 2019. г. Приступљено 23. 5. 2019. 
  13. ^ „Prabowo jadi menteri pertahanan, pengamat militer: Pandangannya 'berbahaya'”. BBC News Indonesia (на језику: индонежански). Архивирано из оригинала 8. 12. 2023. г. Приступљено 2023-12-08. 
  14. ^ „Sekjen Gerindra: Insyaallah Prabowo Maju Pilpres 2024”. detiknews (на језику: индонежански). 2021-10-10. Архивирано из оригинала 10. 10. 2021. г. Приступљено 2021-10-10. 
  15. ^ Teresia, Ananda; Lamb, Kate; Suroyo, Gayatri (12. 8. 2022). Kapoor, Kanupriya, ур. „Indonesia defence minister Prabowo accepts party's nomination to run for president”. Reuters. Архивирано из оригинала 7. 10. 2022. г. Приступљено 13. 8. 2022. 

Додатна литература

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Прабово_Субјанто&oldid=28815254”