Пруга Београд—Бар
Пруга Београд-Бар је међународна железничка линија изграђена у СФРЈ, дужине 476 km. Повезала је главни град државе са морском луком.
Почетак градње пруге у СФРЈ је почео доношењем закона 1966. године, али је већ 1971. закон укинут, а даљу изградњу је преузимају одвојено СР Србија и СР Црна Гора. Завршетак грађевинских радова се десио 27. новембра 1975. године спајањем шина десетак километара јужно од Колашина. На територији Србије се налази 301 km, а на територији Црне Горе 175 km. Највиша тачка пруге је у Колашину 1.032 m. Највећи успон је на деоници Подгорица-Бијело Поље 25 промила. Гранична станица између држава је Гостун.
Приликом градње пруге се није пуно обратило пажње на чињеницу да 9 km пруге пролази кроз територију СР Босне и Херцеговине, али је то касније постало прилично занимљиво. На територији Републике Српске данас постоји станица Штрпци, али ту воз не стаје већ служи само као станица за посебне ситуације.
Тунели
Постоји 250 тунела у укупној дужини 115 km. Најдужи тунел је "Созина" на деоници Подгорица-Бар од 6.170 m. Следећи тунели по дужини су "Златибор", "Требешница", "Голеш".
Највиши железнички мост у Европи
Мост изнад Мале Ријеке је највиши у Европи. Дужине око 500 метара, висине 200 метара. Радови су трајали 4 године. У стубове је уграђено 23.000 кубних метара бетона, а челична конструкција је тежине 25.000 тона.