Социјална сигурност
Социјална сигурност, у најширем смислу, значи стварање једнаких могућности појединцима да себи и својој породици могу обезбедити услове живота који ће им пружити шансу да задовоље своје основне и изведене потребе.[1] У институционалном смислу, социјална сигурност је темељ организације социјалне државе са свим установама које такве могућности обезбеђују.[2][3] Социјална сигурност подразумева и стабилност друштвеног положаја, материјалних и културних услова живота, могућности продукције и репродукције живота, стварање услова за обављање радних и друштвених улога. То укључује и спречавање ризика који воде погоршању или смањењу услова за живот и рад појединаца, породице, друштвених група и организација.[4][5] Веома широко схваћен појам, нарочито у друштвима која се залажу за комплексну примену људских права. Подразумева обавезу друштва да сваком појединцу обезбеди и гарантује физички интегритет и одговарајуће образовање, стварање услова за запослење и становање, као и правну сигурност у случајевима губитка неке способности, а посебно способности за самостално привређивање.[6][7]
Међународна организација рада дефинише социјално осигурање као подршку старијима, подршку за издржавање деце, лечење, родитељско одсуствовање и боловање, бенефиције за незапослене и инвалиднину, као и подршку особама са повредама на раду.[8][9]
У ширем смислу, социјално старање такође може да обухвата напоре да се обезбеди основни ниво благостања кроз бесплатне или субвенционисане социјалне услуге као што су здравствена заштита, образовање, стручна обука и јавно становање.[10][11] У држави благостања, држава преузима одговорност за здравље, образовање и добробит друштва, пружајући низ социјалних услуга попут оних које су описане.[11]
Прво кодификовано универзално државно благостање установљено је у 7. веку (634. године) у време Рашидунског халифе Омара.[12] Прва држава благостања била је Империјална Немачка (1871–1918), где је Бизмаркова влада увела социјално осигурање 1889.[13] Почетком 20. века, Уједињено Краљевство је увело социјално осигурање око 1913. године и усвојило државу благостања Законом о националном осигурању из 1946. године, за време Етлијеве владе (1945–1951).[11] У земљама западне Европе, Аустралији и Новом Зеланду, социјалну помоћ углавном обезбеђује држава из националних пореских прихода, а у мањој мери невладине организације (НВО) и добротворне организације (социјалне и верске).[11] Право на социјалну сигурност и адекватан животни стандард је потврђено члановима 22 и 25 Универзалне декларације о људским правима.[4]
Историја
[уреди | уреди извор]
У Римском царству, први цар Август је обезбедио Cura Annonae или житни прилог за грађане који нису могли да приуште да купују храну сваког месеца. Социјално благостање је повећао цар Трајан.[14] Трајанов програм је донео признање многих, укључујући Плинија Млађег.[15] Влада династије Сонг (960. године) подржавала је више програма који би се могли класификовати као социјална помоћ, укључујући оснивање домова за пензионере, јавних клиника и гробља сиромашних. Према економисти Роберту Хенрију Нелсону, „Средњовековна римокатоличка црква је водила далекосежан и свеобухватан систем социјалне заштите за сиромашне...“[16][17] Од 14. века па надаље, владе италијанских градова-држава почеле су да сарађују са црквом да се обезбеди благостање и образовање нижим класама.[18] У каснијим протестантским европским нацијама, као што је Република Холандија, добробитним активностима су управљали локални цехови све до укидања система цехова почетком 19. века.[19][20] У слободним царским градовима Светог римског царства, градске власти у градовима попут Нирнберга могле су да преузму контролу над прикупљањем и дистрибуцијом јавног благостања.[21][22]
Халифа Омар из 7. века применио је облик зеката, један од пет стубова ислама, као кодификовани универзални порез на социјално осигурање.[23] Традиционално процењена на 2,5% имовине појединца, владина средства за зекат су подељена различитим групама муслимана, укључујући сиромашне људе и оне са великим дуговима.[24][25] Прикупљање зеката се повећало током Омејадског и Абасидског калифата, иако је систем зеката често био неефикасан и корумпиран; Исламски правници су често упућивали муслимане да директно деле помоћ онима којема је то потребно да би максимизирали њехов утицај.[26]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Social welfare program”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески).
- ^ Brown, Taylor Kate (26. 8. 2016). „How US welfare compares around the globe”. BBC News.
- ^ Séguin, Gilles. „Welfare”. Canadian Social Research. Архивирано из оригинала 4. 5. 2012. г. Приступљено 10. 2. 2011.
- ^ а б Weissbrodt & Vega 2007, стр. 130
- ^ Walker, Robert (1. 11. 2004). Social Security And Welfare: Concepts And Comparisons: Concepts and Comparisons. McGraw-Hill Education (UK). стр. 4. ISBN 978-0-335-20934-7.
- ^ „Social Security Versus Welfare: Differences and Similarities”. e-forms.us. Архивирано из оригинала 29. 11. 2020. г. Приступљено 02. 07. 2022.
- ^ „Social Security And Welfare – What Is The Difference?”. www.get.com. Архивирано из оригинала 07. 03. 2023. г. Приступљено 02. 07. 2022.
- ^ „International Labour Standards on Social security”. www.ilo.org (на језику: енглески).
- ^ Pennings, Frans (1. 1. 2006). Between Soft and Hard Law: The Impact of International Social Security Standards on National Social Security Law. Kluwer Law International B.V. стр. 32—41. ISBN 978-90-411-2491-3.
- ^ Vrooman, J. C. (2009). Rules of Relief: Institutions of Social Security, and Their Impact (PDF). Netherlands Institute for Social Research, SCP. стр. 111—126.
- ^ а б в г The New Fontana Dictionary of Modern Thought Third Edition (1999), Allan Bullock and Stephen Trombley Eds., p. 919.
- ^ „Benthall, Jonathan & Bellion-Jourdan, J. The Charitable Crescent: Politics of Aid in the Muslim World, 2nd ed. (London: I.B. Tauris, 2009)”. стр. 17. Приступљено 20. 5. 2020.[мртва веза]
- ^ „Social Security History”. Social Security. 28. 9. 2019. Архивирано из оригинала 28. 9. 2019. г. Приступљено 28. 9. 2019.
- ^ „Trajan”. Britannica.com. Приступљено 8. 11. 2017.
- ^ „The Roman Empire: in the First Century. The Roman Empire. Emperors. Nerva & Trajan – PBS”. Pbs.org. Приступљено 8. 11. 2017.
- ^ Robert Henry Nelson (2001). Economics as religión: from Samuelson to Chicago and beyond. Penn State Press. стр. 103. ISBN 0-271-02095-4. Спољашња веза у
|title=(помоћ) - ^ "Chapter1: Charity and Welfare", the American Academy of Research Historians of Medieval Spain.
- ^ Jones, Philip (22. 5. 1997). The Italian City-State: From Commune to Signoria. Clarendon Press. стр. 447. ISBN 978-0-19-159030-6.
- ^ Marco H. D. Van Leeuwen (31. 8. 2016). Mutual Insurance 1550-2015: From Guild Welfare and Friendly Societies to Contemporary Micro-Insurers. Palgrave Macmillan UK. стр. 70—71. ISBN 978-1-137-53110-0.
- ^ Harris, Bernard; Bridgen, Paul (6. 4. 2012). Charity and Mutual Aid in Europe and North America Since 1800. Routledge. стр. 90. ISBN 978-1-134-21508-9.
- ^ Holborn, Hajo (21. 12. 1982). A History of Modern Germany: The Reformation. Princeton University Press. стр. 26. ISBN 978-0-691-00795-3. OCLC 1035603175.
- ^ Collins, James B.; Karen L. Taylor (15. 4. 2008). Early Modern Europe: Issues and Interpretations. John Wiley & Sons. стр. 224. ISBN 978-1-4051-5207-5.
- ^ „Benthall, Jonathan & Bellion-Jourdan, J. The Charitable Crescent: Politics of Aid in the Muslim World, 2nd ed. (London: I.B. Tauris, 2009)”. стр. 17. Приступљено 20. 5. 2020.[мртва веза]
- ^ Benthal, Jonathan. „The Qur'an's Call to Alms Zakat, the Muslim Tradition of Alms-giving” (PDF). ISIM Newsletter. 98 (1): 13.
- ^ M.A. Mohamed Salih (2004). Alexander De Waal, ур. Islamism and its enemies in the Horn of Africa. Indiana University Press. стр. 148—149. ISBN 978-0-253-34403-8.
- ^ Fauzia, Amelia (2013). Faith and the State: A History of Islamic Philanthropy in Indonesia. Brill. стр. 45—55. ISBN 9789004233973.
Литература
[уреди | уреди извор]- Weissbrodt, David S.; Vega, Connie de la (2007). International Human Rights Law: An Introduction. University of Pennsylvania Press. стр. 130. ISBN 978-0-8122-4032-0.
- Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
- Blank, R.M (2001), „Welfare Programs, Economics of”, International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences, стр. 16426—16432, ISBN 9780080430768
- Sheldon Danziger, Robert Haveman, and Robert Plotnick (1981). "How Income Transfer Programs Affect Work, Savings, and the Income Distribution: A Critical Review", Journal of Economic Literature 19(3), pp. 975–1028.
- Haveman, R.H (2001), „Poverty: Measurement and Analysis”, International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences, стр. 11917—11924, ISBN 9780080430768, doi:10.1016/B0-08-043076-7/02276-2
- Steven N. Durlauf et al., ed. (2008) The New Palgrave Dictionary of Economics, 2nd Edition:
- "social insurance" by Stefania Albanesi. Abstract.
- "social insurance and public policy" by Jonathan Gruber Abstract.
- "Welfare state" by Assar Lindbeck. Abstract.
- Premilla Nadasen, Jennifer Mittelstadt, and Marisa Chappell (2009). Welfare in the United States: A History with Documents, 1935–1996. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-98979-4.. 241 pp.
- Samuel Lézé, "Welfare", in : Andrew Scull, J. (ed.), Cultural Sociology of Mental Illness, Sage, 2014, pp. 958–60
- Alfred de Grazia, with Ted Gurr (1961). American Welfare. New York University Press.. New York (1962)
- Alfred de Grazia, (ур.). Grass roots private welfare: winning essays of the 1956 national competition of the Foundation for voluntary Welfare. New York University Press.. New York 1957.
- Arts, Wil; Gelissen, John (2002). „Three worlds of welfare capitalism or more? A state-of-the-art report”. Journal of European Social Policy. 12 (2): 137—158. S2CID 154811175. doi:10.1177/0952872002012002114.
- Bartholomew, James (2015). The Welfare of Nations. Biteback. стр. 448. ISBN 9781849548304.
- Castles, Francis G.; et al. (2010). The Oxford Handbook of the Welfare State. Oxford Handbooks Online. стр. 67. ISBN 9780199579396.
- Esping-Andersen, Gøsta; Politics against markets, Princeton, NJ: Princeton University Press (1985).
- Esping-Andersen, Gøsta (1990). The Three Worlds of Welfare Capitalism. Princeton NJ: Princeton University Press. ISBN 9780069028573.
- Kenworthy, Lane (фебруар 2014). Social Democratic America. Oxford University Press. ISBN 9780199322510.
- Korpi, Walter; "The Democratic Class Struggle"; London: Routledge (1983).
- Koehler, Gabriele and Deepta Chopra; "Development and Welfare Policy in South Asia"; London: Routledge (2014).
- Kuhnle, Stein (2000). „The Scandinavian welfare state in the 1990s: Challenged but viable”. West European Politics. 23 (2): 209—228. S2CID 153443503. doi:10.1080/01402380008425373.
- Kuhnle, Stein (2000). Survival of the European Welfare State. ISBN 041521291X. Спољашња веза у
|title=(помоћ) Routledge - Menahem, Georges (2007). „The decommodified security ratio: A tool for assessing European social protection systems” (PDF). International Social Security Review. 60 (4): 69—103. S2CID 64361693. doi:10.1111/j.1468-246X.2007.00281.x.
- Pierson, P (1994). Dismantling the Welfare State?: Reagan, Thatcher and the Politics of Retrenchment. Cambridge: Cambridge University Press.
- Pierson, Paul (1996). „The New Politics of the Welfare State” (PDF). World Politics. 48 (2): 143—179. JSTOR 25053959. S2CID 55860810. doi:10.1353/wp.1996.0004.
- Rothstein, Bo (1998). Just institutions matter: the moral and political logic of the universal welfare state. Cambridge University Press.
- Radcliff, Benjamin (2013). The Political Economy of Human Happiness. Cambridge University Press.. (New York:).
- Reeves, Rachel; McIvor, Martin (2014). „Clement Attlee and the foundations of the British welfare state”. Renewal. 22 (3–4): 42—59. Архивирано из оригинала 6. 8. 2020. г. Приступљено 30. 1. 2020.
- Tanner, Michael (2008). „Welfare State”. Ур.: Hamowy, Ronald. The Encyclopedia of Libertarianism. Thousand Oaks, CA: SAGE; Cato Institute. стр. 540—542. ISBN 9781412965804. LCCN 2008009151. OCLC 750831024. doi:10.4135/9781412965811.n327.
- Van Kersbergen, K. "Social Capitalism"; London: Routledge (1995).
- Vrooman, J Cok (2012). „Regimes and cultures of social security: Comparing institutional models through nonlinear PCA”. International Journal of Comparative Sociology. 53 (5–6): 444—477. S2CID 154903810. doi:10.1177/0020715212469512.
- Silvestri, Paolo (2019). „The All Too Human Welfare State: Freedom Between Gift and Corruption”. Teoria e Critica della Regolazione Sociale. 2 (2): 123—146. doi:10.7413/19705476007.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- ЦАТО Институте
- Координација социјалне сигурности
- International Social Security Review[мртва веза]
- OECD Social Expenditure database (SOCX) Website
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
