Српска демократска странка
Српска демократска странка Српска демократска странка српских земаља | |
---|---|
Председник | Милан Миличевић |
Секретар | Зоран Латиновић |
Оснивач | Радован Караџић |
Основана | 12. јул 1990. |
Седиште | ул. Николе Тесле бр. 1Б, Бања Лука Република Српска Босна и Херцеговина |
Омладински огранак | Омладина СДС |
Идеологија | Национални конзервативизам, Српски национализам, Проевропеизам |
Политичка позиција | Десни центар |
Национално чланство | СДС—ПДП |
Међународно чланство | Међународна демократска унија |
Слоган | Живјећеш боље! |
Народна скупштина РС | 12 / 83
|
Представнички дом ПС БиХ | 2 / 42
|
Застава странке | |
Веб-сајт | |
https://www.sds.rs/ |
Српска демократска странка (СДС) политичка је странка која данас дјелује на политичкој сцени Републике Српске и Босне и Херцеговине. Тренутни предсједник странке је Милан Миличевић.
Историја
[уреди | уреди извор]Оснивач Српске демократске странке у Хрватској је био Јован Рашковић. У току 1990. странка у СФРЈ је основала филијалу СДС за подручје СР Босне и Херцеговине, а након тога СДС Републике Српске, СДС Републике Српске Крајине и филијалу у СР Србији и СР Црној Гори. Кровна организација је СДС Српских земаља чији је председник до 1996. године био Радован Караџић.
На власти је била за све време постојања Републике Српске Крајине, а у Републици Српској од 1991. до 2006. (са краћим прекидом у периоду 1998—2001. када је у извршној власти доминирао Милорад Додик и СНС-СНСД).
Предсједници
[уреди | уреди извор]Бр. | Председник | Рођен-Умро | Почетак функције | Крај функције | ||
---|---|---|---|---|---|---|
1. | Радован Караџић | 1945– | 12. јул 1990. | 19. јул 1996. | ||
2. | Алекса Буха | 1939– | 19. јул 1996. | 1. јул 1998. | ||
3. | Драган Калинић | 1948– | 1. јул 1998. | 19 јул 2004. | ||
4. | Драган Чавић | 1958– | 20. јул 2004. | 15. децембар 2006. | ||
5. | Младен Босић | 1961– | 15. децембар 2006. | 8. октобар 2016. | ||
6. | Вукота Говедарица | 1976– | 14. октобар 2016. | 30. јун 2019. | ||
7. | Мирко Шаровић | 1956– | 30. јун 2019. | 3. новембар 2022. | ||
8. | Милан Миличевић | 1963– | 12. новембар 2022. | тренутно |
Резултати
[уреди | уреди извор]Избори | Кандидат | # гласова | % од важећих | Резултат |
---|---|---|---|---|
1996. | Момчило Крајишник | 690.646 | 67,30% | |
1998. | Момчило Крајишник | 314.236 | 44,80% | |
2002. | Мирко Шаровић | 180.122 | 35,52% | |
2006. | Младен Босић | 130.824 | 24,22% | |
2010. | Младен Иванић[а] | 295.629 | 47,31% | |
2014. | Младен Иванић[б] | 317.799 | 48,70% | |
2018. | Младен Иванић[в] | 292.065 | 42,74% | |
2022. | Мирко Шаровић | 224.912 | 35,45% |
Избори | Кандидат | # гласова | % од важећих | Резултат |
---|---|---|---|---|
1996. | Биљана Плавшић | 636.654 | 59,2% | |
1998. | Никола Поплашен[г] | 322.684 | 43,9% | |
2000. | Мирко Шаровић | 313.572 | 49,8% | |
2002. | Драган Чавић | 183.121 | 35,9% | |
2006. | Драган Чавић | 163.041 | 29,4% | |
2007. | Огњен Тадић | 142.898 | 33,8% | |
2010. | Огњен Тадић | 227.239 | 35,92% | |
2014. | Огњен Тадић | 296.021 | 44,28% | |
2018. | Вукота Говедарица | 284.195 | 41,82% | |
2022. | Јелена Тривић[д] | 273.245 | 42,84% |
Избори | # гласова | % од важећих | # посланика | Влада |
---|---|---|---|---|
1996. | 568.980 | 52,3% | 45 / 83
|
владајући |
1997. | 209.767 | 28,92% | 24 / 83
|
опозиција |
1998. | 160.594 | 21,7% | 19 / 83
|
опозиција |
2000. | 226.226 | 36,1% | 31 / 83
|
владајући |
2002. | 159.164 | 31.2% | 26 / 83
|
владајући (до фебруара 2006) |
опозиција (од фебруара 2006) | ||||
2006. | 103.035 | 18,27% | 17 / 83
|
опозиција |
2010. | 120.136 | 18,97% | 18 / 83
|
опозиција |
2014. | 173.824 | 26,26% | [ђ] 21 / 83
|
опозиција |
2018. | 123.515 | 18,04% | [е] 16 / 83
|
опозиција |
2022. | 95.640 | 14,95% | 13 / 83
|
опозиција |
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Младен Иванић је био кандидат коалиције СДС−ПДП, а члан је Партије демократског прогреса.
- ^ Младен Иванић је био кандидат коалиције СДС−ПДП, а члан је Партије демократског прогреса.
- ^ Младен Иванић је био кандидат коалиције СДС−ПДП, а члан је Партије демократског прогреса.
- ^ Никола Поплашен је био кандидат коалиције СДС — СРС РС, а био је члан Српске радикалне странке РС.
- ^ Јелена Тривић је била кандидат коалиције СДС−ПДП, а члан је Партије демократског прогреса.
- ^ Учествовали на изборима у Коалицији СДС — СРС — ПУП, која је укупно освојила 24 мандата, од чега је 21 припао СДС-а.
- ^ На изборима 2018. године учествовали у коалицији под називом Српска демократска странка - (СДС-СРС РС-СРС) коју су чиниле: Српска демократска странка (свих 16 посланика припало СДС-у), Српска радикална странка Републике Српске и Српска радикална странка др Војислав Шешељ.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Службена интернет презентација Српске демократске странке Архивирано на сајту Wayback Machine (10. март 2018) (језик: српски)