Трезвењаштво
Трезвењаштво је пракса или залагање потпуне личне уздржљивости од алкохолних пића. Особа која практикује (и евентуално заговора) трезвењаштво назива се трезвењак (множина трезвењаци) или се једноставно каже да је трезвена.
Покрет трезвењака је први пут покренут у Престону, у Енглеској, почетком 19. века.[1] Друштво Темперанс је основана 1833. године од стране Џозефа Ливсеја који је постао вођа трезвењачкога покрета као аутор трезвењачке заклетве: Сагласни смо се да се уздржавамо од свих алкохолних пића опојнога квалитета, било да су але, портер, вино или жестине, осим ако нису лек.[2] У Србији први трезвењачки покрет (19. столеће) основао је Франсис Макензи, шкотски евангелиста и познати житељ Београда, који је издавао објекте (око данашње Макензијеве улице) само оним купцима који су били трезвењаци. Почетком следећег века, Милош Поповић основао Савез трезвене младежи.
Данас постоји велики број организација за умереност које промовишу трезвеност као врлину.[3] Најпознатији изјашњени трезвењаци у Србији су библијски фундаменталиста Мирољуб Петровић[4] и новинар Теша Тешановић[5].
Разлози
[уреди | уреди извор]Неки уобичајени разлози за одабир пута трезвењаштва могу бити. психолошки, религиозни, здравствени (лечени алкохоличари),[6] медицински, породични, филозофски, друштвени и политички. Некада може то бити и једноставно питање укуса или преференција. Трезвењаци када су у кафанама или кафићима, обично одбијају алкохолна пића и конзумирају безалкохолна пића као што су вода, воћни сокови, газирани сокови, чајеви, кафа или безалкохолна пића.
Већина трезвењачких организација такође захтева од својих чланова да не промовишу алкохолне производе.[7][8]
Религија
[уреди | уреди извор]Многе хришћанске деноминације, као што су методисти и квекери, често се повезују с трезвењацима због њихове традиционално снажне подршке покретима умерености у пићу, али и покретима који забрањују алкохол. Бројне протестантске хришћанске деноминације забрањују конзумацију алкохола или препоручују неконзумирање алкохола, укључујући амише, војску спаса, суботаре и месијанске Јевреје. Многи припадници ових верских деноминација такође су дужни да се уздрже од продаје таквих производа. Месијански Јевреји тврде да се реч вино погрешно тумачи и да то није алкохолно пиће, већ свеже исцеђен сок од грожђа (јеврејски тирош). Познати српски месијански Јевреј Мирољуб Петровић истиче да је ово данашње вино у ствари покварени сок од грожђа, док је право библијско вино у ствари тирош.[4] Слично тврде и методисти.[9]
Православна црква, Католичка црква, Лутеранске цркве, Древноисточне цркве и Англиканска заједница захтевају вино у свом централном верском обреду евхаристије (свето причешће). Цркве у методистичкој традицији захтевају да се у тајни причешћа користи „чисти, непокварени сок од грожђа“.[9]
Уздржавање од алкохола је начело бројних религија, укључујући хиндуизам, сикизам, бахаи и џанизам.
Харам је термин за сва опојна средства која су забрањена у исламу.
Слично томе, једно од пет правила будизма је уздржавање од опојних супстанци које ремете мир и самоконтролу ума, али је формулисано као правило обуке које треба преузети добровољно, а не као заповест.
Истраживање на особама које не пију
[уреди | уреди извор]Доминик Кроној и Ричард де Висје објавили су истраживање у Психологија и здрављу у којем су проучавали стратегије које користе студенти који би желели да се одупру притиску вршњака да пију алкохол у неким приликама. Истраживање је наговестило да је мање вероватно да ће ученици поклекнути под притиском вршњака ако имају јака пријатељства с пријатељима који пију. Друштвене интеракције су у другом плану.[10]
Једна британска студија из 2015. године је показала да су млади тада били склонији трезвењаштву него њихови родитељи.[11]
Према Глобалноме извештају о алкохолу и здрављу, који је СЗО објавила 2011. године, скоро половина одрасле популације (45 насто) су доживотни апстиненти алкохола. Регион источнога Медитерана, који се састоји од муслихманских земаља на Блискоме истоку и северној Африци, далеко је регион са најнижом потрошњом алкохола на свету, како по глави становника.[12]
Познати трезвењаци
[уреди | уреди извор]Религија
[уреди | уреди извор]- Мирољуб Петровић — српски проповедник месијанскога Јеврејства[4][13][14][15]
- Муамер Зукорлић — српски политичар и муфтија
- Били Грејам — амерички протестантски телејеванђелиста[16]
Новинарство
[уреди | уреди извор]- Теша Тешановић — српски новинар и водитељ[5][17]
Политика
[уреди | уреди извор]- Адолф Хитлер — диктатор нацистичке Немачке[18]
- Џо Бајден — 46. председник Сједињених Држава[19]
- Доналд Трамп — 45. председник Сједињених Држава[19]
- Јошихиде Суга — бивши премијер Јапана[20]
- Николас Саркози — бивши председник Француске[21]
Музика
[уреди | уреди извор]- Миломир Миљанић — српски гуслар и музичар[22]
- Митар Мирић — српски певач[23]
- Ангус Јанг — АЦ/ДЦ гитариста
- Кристијан Викернес — норвешки блек метал музичар[24][25]
- Џин Симонс — басиста рок групе Кис[26]
- Гучи Мејн — амерички уметник[27]
- Џенифер Лопез — америчка певачица и глумица[28]
Позориште, филм и телевизија
[уреди | уреди извор]- Рале Миленковић — српски глумац[29]
- Тика Станић — српски глумац[30]
- Јуан Макгрегор — шкотско-амерички глумац и мотоциклиста[31]
- Ентони Хопкинс — велшки глумац[32]
- Гари Олдман — енглески глумац и филмски стваралац
- Кате Бекинсејл — енглеска глумица и манекенка
- Џерард Батлер — шкотски глумац и филмски продуцент
- Давид Бејли — енглески фотограф и редитељ
- Данијел Радклиф — енглески глумац[33]
- Џејсон Бејтман — амерички глумац[34]
Књижевност
[уреди | уреди извор]- Хауард Филипс Лавкрафт — амерички писац научне и хорор фантастике[35]
- Стефани Мајер — америчка ауторка серије књига Сумрак[36]
Бизнис
[уреди | уреди извор]- Стив Џобс — оснивач компаније Епла[37]
- Ворен Бафет — медијски могл
Спорт
[уреди | уреди извор]- Кристијано Роналдо — португалски фудбалер
- Гарет Бејл — велшки фудбалер[38]
- Ромелу Лукаку — белгијски фудбалер
- Мохамед Салах — египатски фудбалер[39]
- Садио Мане — Сенегалски фудбалер
- Пол Погба — француски фудбалер
- Нголо Канте — француски фудбалер
- Франк Рибери — француски фудбалер
- Карим Бензема — француски фудбалер
- Хари Кејн — енглески фудбалер
- Џордан Хендерсон — енглески фудбалер
- Џејмс Милнер — енглески фудбалер
- Натан Аке — холандски фудбалер
- Хабиб Нурмагомедов — пензионисани руски професионални мешовити борац
- Џоел Ембид — камерунски кошаркаш
- Трипл Ејч — амерички кечер
- Флојд Мејведер Млађи — амерички боксер
Измишљени ликови
[уреди | уреди извор]- Брус Вејн — стрипски и филмски суперјунак[40]
- Тинтин — француски лик из стрипа[40]
- Дилан Дог — италијански лик из стрипа
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Road to Zion - British Isles, BYU-TV; „Archived copy”. Архивирано из оригинала 2011-02-11. г. Приступљено 2011-02-15.
- ^ Gately, Iain (мај 2009). Drink: A Cultural History of Alcohol. New York: Gotham Books. стр. 248. ISBN 978-1-592-40464-3.
- ^ Cox, David J.; Stevenson, Kim; Harris, Candida; Rowbotham, Judith (12. 6. 2015). Public Indecency in England 1857-1960: 'A Serious and Growing Evil' (на језику: енглески). Routledge. стр. 164. ISBN 978-1-317-57383-8.
- ^ а б в Dokumentarne Emisije Balkan (8. 8. 2018). „BALKAN INFO: Miroljub Petrović – Vino iz Biblije nije ovo od usmrdelog voća, već sveže ceđeno voće!”. Јутјуб. Приступљено 3. 12. 2021.
- ^ а б Desni Klik (2. 1. 2021). „U Kini je sav alkohol razblažen jer se lako napiju. | Teša Tešanović”. Јутјуб. Приступљено 3. 12. 2021.
- ^ „6 great things that happen to your body when you give up drinking”. 20. 1. 2016.
- ^ Hanson, David J. (14. 8. 2019). „Anti-Alcohol Industry 101: Overview of the Neo-Temperance Movement”. Alcohol Problems and Solutions. Приступљено 12. 5. 2021.
- ^ Lawson, Wilfrid (август 1893). „Prohibition in England”. The North American Review. 157 (441): 152. JSTOR 25103180. Приступљено 12. 5. 2021.
- ^ а б Dunkle, William Frederick; Quillian, Joseph D. (1970). Companion to The Book of Worship (на језику: енглески). Abingdon Press. стр. 61. ISBN 978-0-687-09258-1. „The pure, unfermented juice of the grape shall be used. The "fair white linen cloth" is merely a table covering that is appropriate for this central sacrament of the church.”
- ^ Conroy, Dominic; de Visser, Richard (2014). „Being a non-drinking student: An interpretative phenomenological analysis”. Psychology and Health. 29 (5): 536—551. ISSN 0887-0446. PMID 24245802. doi:10.1080/08870446.2013.866673.
- ^ Neville, Sarah (13. 2. 2015). „Young Britons turning teetotal in growing numbers, survey says”. Financial Times. Приступљено 16. 9. 2016.
- ^ „Global status report on alcohol and health 2018”. www.who.int.
- ^ Desni Klik (13. 4. 2020). „Miroljub se naljutio na mene jer ga prekidam u emisiji, nisam njegov sledbenik! - Teša Tešanović”. Јутјуб. Приступљено 9. 9. 2020.
- ^ Britka Sablja (21. 6. 2020). „Miroljub Petrovic - Danasnji hriscani i hriscanstvo”. Јутјуб. Приступљено 30. 9. 2020.
- ^ „Istina o Miroljubu Petroviću (nastavak)”. Institut za izučavanje religije (на језику: бошњачки). 2012-11-21. Архивирано из оригинала 12. 04. 2021. г. Приступљено 2021-04-12.
- ^ Barth, Chris. „Ten Teetotalling Moguls”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-25.
- ^ „twitter.com”. Twitter (на језику: српски). Приступљено 2021-12-02.
- ^ Goode, Erica (17. 11. 1998). „Insane or Just Evil? A Psychiatrist Takes a New Look at Hitler”. The New York Times. Приступљено 15. 7. 2021.
- ^ а б Nagourney, Adam (2020-10-30). „In Trump and Biden, a Choice of Teetotalers for President”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2021-01-27.
- ^ August 7, Agence France-Presse (7. 10. 2021). „In hard-drinking Japan, alcohol-free drinks meet growing demand from the 'sober curious' and teetotallers”. South China Morning Post.
- ^ Reuters Staff (21. 6. 2007). „French winemakers fret over Teetotal Sarkozy”. Reuters — преко www.reuters.com.
- ^ Прагматикос (2. 7. 2020). „Питања и одговори - 357 - др Мирољуб Петровић”. Приступљено 5. 12. 2021.
- ^ Božović, Danica. „Mitar Mirić zbog alkohola imao udes, izbegao tragediju, pa promenio život iz korena: Ne pijem 15 godina”. 24sedam (на језику: српски). Приступљено 2021-12-06.
- ^ "Count" Regrets Nothing (04.07.2009), by Rune Midtskogen
- ^ Interview with Varg Vikernes (10.05.2005), by Chris Mitchell
- ^ „The unbelievably sweet reason why Gene Simmons of KISS has never done drugs or gotten drunk”.
- ^ III, William E. Ketchum. „Gucci Mane Becomes Rap's Role Model for Sobriety: "I Was a Drug Addict, I Was Numb"”. DJBooth (на језику: енглески). Приступљено 2021-07-03.
- ^ Barth, Chris. „Ten Teetotalling Moguls”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-25.
- ^ „Glumac Rale Milenković: "Ne pijem alkohol. Obećao sam ocu da neću piti i još se držim toga"”. Telegraf.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-12-06.
- ^ „Tika Stanić: Alkohol je zlo, prsti su mi se kočili | Poznati”. Direktno (на језику: српски). Приступљено 2021-12-06.
- ^ „Now Ewan is drunk on sobriety”. independent (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-26.
- ^ „With gratitude, I celebrate 45 years of sobriety.”. www.instagram.com. Приступљено 2021-02-27.
- ^ „Daniel Radcliffe: why I don't drink alcohol any more”. www.telegraph.co.uk. Приступљено 2021-07-03.
- ^ LEE, PATTY. „Jason Bateman's struggle with alcohol and drugs was like 'Risky Business'”. nydailynews.com. Приступљено 2021-07-03.
- ^ Pedersen, Jan B. W. (2019). „“Now Will You Be Good?”: Lovecraft, Teetotalism, and Philosophy”. Lovecraft Annual (13): 119—144. ISSN 1935-6102. JSTOR 26868581.
- ^ Barth, Chris. „Ten Teetotalling Moguls”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-25.
- ^ Barth, Chris. „Ten Teetotalling Moguls”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-25.
- ^ Malone, Sam (2010-11-07). „Gareth: 'I can't stand the booze'”. WalesOnline (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-27.
- ^ „Top 10 Famous Footballers Who Don't Drink Alcohol (Pictures Below) - Opera News”. ng.opera.news. Архивирано из оригинала 02. 12. 2021. г. Приступљено 2021-06-26.
- ^ а б „The Teetotaler”. Tropedia (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-03.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Речничка дефиниција за teetotal на Викиречнику
