Пређи на садржај

Фиона Епл

С Википедије, слободне енциклопедије
Фиона Епл
Фиона током наступа у Њујорку 2015. године.
Лични подаци
Пуно имеФиона Епл Макафи Магарт
Датум рођења(1977-09-13)13. септембар 1977. (47 год.)
Место рођењаЊујорк, Сједињене Државе
Занимање
Музички рад
Активни период1994—данас
Жанр
Инструменти
Издавачке кућеЕпик рекордс
Коламбија рекордс
Клин Слејт
Остало
Веб-сајтЗванични веб-сајт

Фиона Епл Макафи Магарт (енгл. Fiona Apple McAfee-Maggart, Њујорк, 13. септембар 1977) америчка је певачица, ауторка песама и пијаниста. За рад на пољу музике вишеструко је награђивана, освојила је Греми награду и додатних шест номинација за Греми у различитим категоријама.

Ћерка је америчког глумца и сликара Брендона Магарта, одрасла је у Њујорку и Лос Анђелесу. Почела је да компонује песме када је имала осам година. Први студијски албум под називом Tidal објавила је када је имала седамнаест година и добила Греми награду у категорији „Најбољи женски рок перформанс”, за сингл Criminal. Након тога објавила је албум When the Pawn... 1999. године, који је био комерцијално успешан, добио позитивне критике и додељен му је платинасти сертификат од стране Америчког удружења дискографских кућа. Трећи албум под називом Extraordinary Machine објавила је 2005. године, додељен му је златни сертификат од стране Америчког удружења дискографских кућа и номинован је за Греми награду у категорији за „Најбољи поп вокални албум”. Године 2012. објавила је четврти студијски албум под називом The Idler Wheel... који је добио позитивне критике, након њега Фиона је имала турнеју у Сједињеним Државама, а албум је номинован за Греми награду у категорији „Најбољи албум алтернативне музике” 2013. године.

Фиона је укупно продала 10 милина албума широм света, добила велики број номинација и награда за музику, укључујући Греми награду, две МТВ Видео музичке награде и Билборд музичку награду.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођена је 13. септембра 1977. године у Њујорку, а одрасла на Менхетну. Ћерка је певачица Диане и глумца Брендона Макафија, који су се упознали током одржавања бродвејске представе Аплауз, где су обоје глумили.[5][6] Фионин отац је из Тенесија и преко њега она има меладжден порекло.[7] Њени баба и деда по мајци су плесачица Билсент Грин и вокалиста Џони Макафи. Фионина сестра је такође музичарка, а пева под сценским именом Мауд Магарт, а глумац Гарет Магарт је њен полубрат. Део детињства Фиона је провела у градској четврти Њујорка, Харлему са мајком и сестром, а лето је проводила са оцем у Лос Анђелесу.[8][9] У раној младости почела је да свира клавир, а прве песме да компонује када је имала осам година.[9][9] Касније је почела да свира стандардне џез композиције, кроз које је открила Елу Фицџералд и Били Холидеја, који су доста утицали на њену музику.[10] Када је имала дванаест година силована је у Харлему, а након тога имала је поремећај у исхрани.[11] Након инцидента имала је нападе панике док се враћала из школе, што је довело до њеног пресељења у Лос Анђелес, на једну годину код оца.[12][7]

Фиона је веганка, а када је одрасла борила се против опсесивно-компулзивног поремећаја и имала проблем са алкохолизмом.[13][7] Такође се борила са депресијом, самоповрерђивањем, посттрауматским стресним поремећајем и проблемима поверења у мушкарце, посебно након силовања.[14] На Фиону је у великој мери утицао раскид са првим дечком, што је била основна тема за издање њеног првог студијског албума.[14] Крајем деведесетих година у медијима је повезивана са илузионистом и уметником Дејвидом Блејном, а након тога са писцем и редитељем Паулом Томасом Андерсоном током двехиљдитих, као и са редитељем Џонатаном Амесом, од средине до краја двехиљадитих година.[15][16][17] Фиона је изјавила да је са свим бившим партнерима остала у пријатељским односима.[18][19] У интервјуу из 2012. објавила је да је кратко била у браку са једним француским фотографом.[20]

Дана 19. септембра 2012. године Фиона је ухапшена у Сијера Бланки, Тексас због поседована хашиша и једно време је провела у затвору округа Хадспет.[21][22][23] У јуну 2019. године Фиона се обавезала да ће две године донирати зараду од своје песме Criminal фонду While They Wait који прикупља финансијску помоћ за имигранте, пружа им азил и правне услуге.[24][25] Тренуно живи у Лос Анђелесу.[26]

Каријера

[уреди | уреди извор]

1994—1998: Почетак каријере и објављивање првих албума

[уреди | уреди извор]
Фиона током наступа у Њујорку, 2012. године.

Професионалну музичку каријеру Фиона је започела 1994. године, када је своју демо касету са песмама Never Is a Promise, Not One of Those Times и He Takes a Taxi поклонила пријатељици која је чувала дете музичкој публицисткињи Катрин Шенкер.[27] Шенкерова је након тога проследила касету извршном директору Сони мјузика, Ендију Слатеру.[28] Фионина сналажљивост и музичке способности привукле су његову пажњу и она је добила уговор са издавачком кућом Сони мјузик.[29][30] Дана 23. јула 1996. године Фиона је објавила први студијски албум под називом Tidal за Ворк и Коламбију рекордс. Албум је продат у 2 милиона примерака и додељен му је троструки платинасти сертификат у Сједињеним Државама.[31][32] Трећи албумски сингл, Criminal био је међу честридесет синглова листе Билборд хот 100.[33] Песма је на Греми наградама победила у категорији за „Најбољу рок песму”, на Ви-Ејч ван каналу нашла се на листи „100 најбољих песама деведесетих” и на седамдесет и првом месту листе „500 најбољих песама од када сте рођени”, магазина Блендер.[34][35] На албуму Tidal налази се десет песама, укључујући шест синглова.[36] До јула 2016. године албум је продат у 2,9 милиона примерака у Сједињеним Државама.[37][38][39] За албумски сингл Sleep to Dream Фиона је добила МТВ Видео награду за најбољег новог извођача, на МТВ додели награда 1997. године.[40][33] Магазини Њујоркер и ЊУрок критиковали су говор Фионе на додели МТВ награда.[11] Током овог периода Фиона је обрадила песме Across the Universe од Битлса и Please Send Me Someone to Love Персија Мајфилда, као саундтрек за филм Плезентвил. Фиона је касније отказала двадесет и први концерт на турнеји, због породичних проблема, где је требала да промовише албум.[41]

Други студијски албум под називом When the Pawn... Фиона је објавила 9. новембра 1999. године.[42][43] Пуно име албума гласи When the Pawn Hits the Conflicts He Thinks Like a King What He Knows Throws the Blows When He Goes to the Fight and He'll Win the Whole Thing 'fore He Enters the Ring There's No Body to Batter When Your Mind Is Your Might so When You Go Solo, You Hold Your Own Hand and Remember That Depth Is the Greatest of Heights and If You Know Where You Stand, Then You Know Where to Land and If You Fall It Won't Matter, Cuz You'll Know That You're Right и он је био у Гинисовој књизи рекорда од објављивања до 2007. године, за најдуже име неког музичког албума.[44][45] Албум је добио позитивне критике у Њујорк тајмсу и часопису Ролинг стоун. Није био много комерцијално успешан, али му је додељен платинасти сертификат од стране Америчког удружења дискографских кућа и продат је у милион примерака у Сједињеним Државама.[31][32] Водећи албумски сингл Fast as You Can био је међу двадесет песама на Билбордовој листи Модерних рок песмама и постао Фионин први сингл који се нашао међу четрдесет најбољих у Уједињеном Краљевству. За песме Paper Bag и Limp објављени су видео спотови.[46] На албуму се налази десет песама, а поред америчке, пласирао се и на листе у Аустралији и Великој Британији.[47] У Јапану и Сједињеним Државама албуму је додељен златни сертификат.[48][49][50]

2002—2010: Објављивање трећег албума и наставак каријере

[уреди | уреди извор]
Током наступа у Сијетлу
Концерт 2012. године

Током паузе од музике, Фиона је размишљала да се престане заувек са певањем. У том периоду није снимала песме, са Џони Кешом обрадила је песму Bridge over Troubled Water дуа Сајмон и Гарфанкел, она се нашла на албуму American IV: The Man Comes Around и номинована је за Греми награду у категорији „Најбоља кантри сарадња”. Такође је сарађивала са Кешом на песми Father and Son Кета Стивенса, која је објављена на албуму Unearthed из 2003. године. Трећи студијски албум Фионе под називом Extraordinary Machine продуцирао је Џон Брион. У пролеће 2002. године Фиона и њен дугогодишњи пријатељ и продуцент Џон су се састали поводом објављивања још једног албума, а он је на њен наговор прешао на етикету Епик рекордс. Снимања на раду албума започета су 2002. године у студијима у Нешвилу, Тенесију, а касније и у Лос Анђелесу. Радови на албуму су трајали до 2003. године, а у мају исте године он је достављен директорима компаније Сони мјузик. Током 2004. и 2005. године нумере су се нашле на интернету и пуштале на америчким међународним радио страницама, а након тога на интернет постављен је цео албум у MP3 формату. Иако је веб-сајт који је објавио албум убрзо затворен, велики број обожаватеља су преузели песме са Фиониног новог албума.[51] Мајк Елизондо који је био инструменталиста на другом студијском албуму Фионе, позван је да ради као копродуцент албума Extraordinary Machine.[51] Албум је објављен 3. октобра 2005. године, арт поп је жанра, а на њему се налази двадесет и три песме, укључујући и синглове O' Sailor, Parting Gift, Not About Love и Get Him Back.[52][53][54][55] Песме са албума нису успеле да се пласирају на музичке листе, али је албуму додељен златни сертификат од стране Америчког удружења дискографских кућа.[56][57][58] Крајем 2005. године Фиона је имала музичку турнеју како би промовисала албум.

У јуну 2006. године Фиона је учествовала на комичној песми Come Over and Get It (Up in 'Dem Guts) стендап комичара Зака Галифанакиса. Галифанакис се пре тога појавио у музичком споту за Фионину песму Not About Love.[59] Певачица је након тога снимила обраду песме Sally's Song која је била саундтрек за филм Тим Бертона Ноћна мора пре Божића. У мају 2006. године Фиона је учествовала на серији концерата коју је организовао канал Ви-Ејч ван, у част Елвиса Костеља и отпевала његову песму I Want You, која је објављена као дигитални сингл.[60] Фиона је након тога имала турнеју по Источној обали Сједињених Држава, у августу 2007. године заједно са Никелом Криком.[61][62] Године 2008. снимила је дует Still I са Кристоф Делај. У августу 2009. године обрадила је песме Why Try to Change Me Now, I Walk A Little Faster и The Best Is Yet to Come музичара Саја Колмана. У јануару 2010. године Фиона и Џон Брион наступили су заједно на добротворном концерту Love and Haiti, Too: A Music Benefit, како би се скупио новац за угрожене људе након земљотреса на Хаитима. Фиона је отпевала обраду песме (S)he's Funny That Way коју је компоновао Нил Морет, а у оригиналу је изводи Били Холидеј. У јуну 2010. године објавила је песму So Sleepy коју је продуцирао Џон Брион, а написала непрофитна организација 826LA. Песма се нашла на компилацијском албуму Chickens in Love. Фиона је сарађивала и са Маргарет Чо, на њеном албуму Cho Dependent који је објављен 24. августа 2010. године.[63]

2011—данас: Нови албуми и синглови и пробој до једне од најквалитетнијих музичарки данашњице

[уреди | уреди извор]

Крајем 2010. године магазин Билборд објавио је чланак у којем се наводи да Фиона планира да изда нови албум на пролеће 2011. године, а музичар Мишел Бранш потврдио је да је чуо неке од нових песама.[64] Бубњар Чарли Драјтон је за магазин Modern Drummer изјавио да је он копродуцент новог Фиониног албума.[65] Албум ипак није објављен на пролеће 2011. године, а Билборд је изјавио да Епик рекордс није био упућен у објављивање албума.[66] Фиона је истакла да је одложила објављивање албума до 2012. године из разлога јер чека да њена издавачка кућа добије новог председника и да не жели да њен рад буде лоше обрађен услед копроративног нереда, а уједно је најавила и пролећну турнеју како би промовисала албум.[67] Албум The Idler Wheel..., пуног назива The Idler Wheel Is Wiser Than the Driver of the Screw and Whipping Cords Will Serve You More Than Ropes Will Ever Do објављен је 18. јуна 2012. године у Сједињеним Државама, а арт поп је жанра.[68][69][70][71][72] Албум је добио критичко признање, а према чланку у магазину Амерички текстописац, „The Idler Wheel... није увек тако леп, али пулсира животом, бруталним и истинитим текстовима”.[73][74]

Након објављивања албума, Фиона је објавила до тада необјављену песму Dull Tool, која је била саундтрек филма Овако је са 40.[75][76][77][78] Године 2014. Фиона је написала и отпевала песму Container за потребе ТВ серије Афера.[79] Током 2014. Фиона се такође појавила на многим наступима певача Блејка Милса, укључујући оне у Њујорку и Кембриџу, Масачусетс, током његове промоције албума Heigh Ho. Први пут су јавно сарађивали на акустичној верзији Фионине песме I Know из 2013. године.[80] Фиона је такође сарађивала са Ендру Бирдом, 2016. године на песми Left Handed Kisses која се нашла на његовом албуму Are You Serious. Године 2017. објавила је протестну песму Tiny Hands за Женски мартовски протест одржан у Вашингтону.[81] Године 2018. заједно са Ширли Менсон учествовала је на женском фестивалу у Лос Анђелесу, где су извеле песму You Don't Own Me, коју у оригиналу изводи Лесли Гор.[82]

У јануару 2019. године Фиона је сарађивала са певачицом Кинг Принцезом на песми "I Know коју је Принцеза снимила 1999. године, а нова верзија објављена је 25. јануара 2019.[83] Фиона је на друштвеним мрежама у марту 2019. два пута наговестила да ради на снимању петог албума и како би он требало да буде објављен почетком 2020. године.[84][85] Током 2019. гостовала је на саундтрек песми Echo in the Canyon са Џејкобом Диланом, за истоимени филм.[86]

У априлу 2020. године Фиона избацује пети студијски албум под називом Fetch the Bolt Cutters. Укорењен у експериментисању, албум углавном садржи неконвенционалне удараљке. Иако се појављују конвенционални инструменти, попут клавира и бубњева, албум такође садржи истакнуту употребу предмета који нису музички пронађени као удараљке. Фиона је своју главну поруку идентификовала као: „Дохвати јебене секаче завртњева и извуци се из ситуације у којој се налазиш“. Наслов, цитат из ТВ серије The Fall[87], одражава ову идеју. Албум такође говори о сложеним односима са другим женама и другим личним искуствима, укључујући насиље, сексуално злостављање, психичким проблемима и љубавној вези и раскиду са манипулатором. Албум се може описати као експериментални, алтеративни, арт поп, инди поп, рок-џез, фолктроника албум, а има и трагова блуза. Ово је најхваљенији албум америчке кантауторке. Оцењен је највишим оценама на Metacritic[88], Rolling Stone[89], Pitchfork[90] и осталим сајтовима и часописима. Описан је као тренутни класик и један је од најбољих албума 21. века. Албум је награђен на 63. додели Греми награда алтернативним албумом године, а водећи сингл "Shameika" је добио Греми за најбоље рок извођење.

Албуми

[уреди | уреди извор]

Студијски албуми

[уреди | уреди извор]
Листа студијских албума са информацијама о сертификатима и продаји
Title Детаљи Позиција Број проданих примерака Сертификати
САД АУС
[91] 		БЕЛ
[92] 		КАН
[93] 		ФРА
[94] 		GER
[95] 		ЈАП
[96] 		НЗ
[97] 		ПОР
[98] 		УК
[99]
Tidal 15 43 48 35 21 — — 22 — —
  • Америчко удружење дискографских кућа: 3× платинасти[102]
  • СНЕП: златни
  • МК: платинасти
When the Pawn...
  • Датум објављивања: 9. новембар 1999. (САД)[103]
  • Издавачка кућа: Епик рекордс, Клин Слејт
  • Формат: компакт диск, касета, мини-диск, дигитално преузимање
 13 54 — 6 32 66 39 — — 46
  • Јапанско удружење музичке индустрије: златни [105]
  • Америчко удружење дискографских кућа: златни [106]
Extraordinary Machine
  • Датум објављивања: 4. октобар 2005. (САД)[107]
  • Издавачка кућа: Епик рекордс, Клин Слејт
  • Формат: компакт диск, ЛП, дуал диск, дигитално преузимање
 7 53 — 29 61 — 44 — — —
The Idler Wheel...
  • Датум објављивања: 19. јун 2012. (САД)[109]
  • Издавачка кућа: Епик рекордс, Клин Слејт
  • Формат: компакт диск, ЛП, дигитално преузимање
 3 23 116 13 54 56 68 30 20 68
Fetch the Bolt Cutters
  • Датум објављивања: 17. април 2020.
  • Издавачка кућа:Епик рекордс, Клин Слејт, Јуниверзал мјузик
  • Формат:компакт диск, ЛП, дигитално преузимање
 4 13 26 10 97 20 — 14 4 33 • САД:

44.000

„—” означава издања која нису била на листама или нису била објављена у тој држави.

Компилацијски албуми

[уреди | уреди извор]
Листа компилацијских албума са осталим информацијама
Назив Детаљи
iTunes Originals
  • Датум објављивања: 14. фебруар 2006.(САД)[111]
  • Издавачка кућа: Епик рекордс, Клин Слејт
  • Формат: дигитално преузимање

Колаборациони албуми

[уреди | уреди извор]
Листа колаборационих албума
Назив Детаљи
Watkins Family Hour
(са групом Watkins Family Hour)
  • Датум објављивања: July 24, 2015 (САД)[112]
  • Издавачка кућа: Thirty Tigers
  • Формат: компакт диск, дигитално преузимање

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „The Idler Wheel...”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 01. 01. 2021. г. Приступљено 10. 4. 2016. 
  2. ^ „Album review: Fiona Apple, 'The Idler Wheel ...'”. Chicago Tribune. 18. 6. 2012. Приступљено 10. 6. 2018. 
  3. ^ „Fiona Apple performs at the Midland”. The Kansas City Star. 17. 7. 2012. Приступљено 10. 6. 2018. 
  4. ^ "Anything We Want" / "Every Single Night" (live at SXSW) Exclaim. Retrieved 10 October 2019.
  5. ^ „‘I Just Want to Feel Everything’: Hiding Out With Fiona Apple, Musical Hermit”. Vulture. 17. 6. 2012. Приступљено 1. 3. 2016. 
  6. ^ Ehrlich, Dimitri (5. 1. 1997). „A Message Far Less Pretty Than the Face”. The New York Times. 
  7. ^ а б в Marc Maron (16. 7. 2012). „Episode 297”. WTF with Marc Maron (Подкест). Приступљено 25. 10. 2016. 
  8. ^ Johnson, Carolyn D. Harlem Travel Guide. стр. 94. 
  9. ^ а б в „Fiona Apple”. Notable Biographies. Приступљено 5. 9. 2014. 
  10. ^ Bevilacqua, Rachele (1996). „Fiona Apple”. Tribeca 75. Interviews. 
  11. ^ а б Heath, Chris (јануар 1998). „The Caged Bird Sings”. Rolling Stone. New York City: Wenner Media LLC. 
  12. ^ Sutcliffe, Phil (март 2000). „Hard Core Pawn”. Q. London, England: Bauer Media Group. стр. 46—48. 
  13. ^ Lewis, John (4. 4. 2006). „Fiona Apple: Interview”. Time Out. Архивирано из оригинала 07. 05. 2016. г. Приступљено 17. 6. 2016. 
  14. ^ а б Heath, Chris (22. 1. 1998). „Fiona: The Caged Bird Sings”. Rolling Stone (на језику: енглески). Приступљено 3. 8. 2018. 
  15. ^ „Fiona Apple's Bad, Bad Girl Moments”. Rolling Stone (на језику: енглески). 24. 4. 2012. Приступљено 3. 8. 2018. 
  16. ^ Kornhaber, Spencer (19. 6. 2012). „Fiona Apple Is Not Insane”. The Atlantic (на језику: енглески). Приступљено 3. 8. 2018. 
  17. ^ Semigran, Aly (25. 7. 2013). „Fiona Apple & Paul Thomas Anderson Reunite to Make a Simple Yet Stunning New Music Video”. Bustle. Приступљено 10. 12. 2017. 
  18. ^ Norris, John (26. 6. 2012). „Fiona Apple: Idling No More”. V. New York City: Visionaire. Архивирано из оригинала 04. 08. 2018. г. Приступљено 4. 8. 2018. 
  19. ^ McLean, Craig (29. 1. 2006). „Craig McLean profiles Fiona Apple, best-selling artist”. The Guardian (на језику: енглески). Приступљено 4. 8. 2018. 
  20. ^ Lee, Dan P. (17. 6. 2012). „'I Just Want to Feel Everything’: Hiding Out With Fiona Apple, Musical Hermit”. vulture.com. New York City: New York Media. Приступљено 18. 12. 2018. 
  21. ^ „She is my best friend”. Letters of Note. 21. 11. 2012. Архивирано из оригинала 21. 01. 2013. г. Приступљено 12. 2. 2013. 
  22. ^ „Fiona Apple Arrested”. Nymn.com. 20. 9. 2012. Приступљено 21. 9. 2012. 
  23. ^ „Fiona Apple Arrested for Hash in Texas”. tmz.com. 20. 9. 2012. Приступљено 21. 9. 2012. 
  24. ^ Reed, Ryan (2. 7. 2019). „Fiona Apple Pledges Two Years of ‘Criminal’ Royalties to Refugees”. Rolling Stone (на језику: енглески). Приступљено 24. 8. 2019. 
  25. ^ „While They Wait”. While They Wait (на језику: енглески). 23. 8. 2019. Архивирано из оригинала 24. 08. 2019. г. Приступљено 24. 8. 2019. 
  26. ^ Battan, Carrie (4. 6. 2012). „Interviews: Fiona Apple”. Pitchfork. New York City: Condé Nast. Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г. Приступљено 26. 3. 2015. 
  27. ^ Luck, Otto (новембар 1997). „Fiona Apple Suffers for Her Sins (and So Do We)”. NY Rock. Архивирано из оригинала 16. 7. 2012. г. Приступљено 23. 9. 2005. 
  28. ^ „Images – Fiona Apple”. Imagesjournal.com. Приступљено 2. 9. 2011. 
  29. ^ New Yorker Apple's robust contralto, though sometimes heavy on vibrato, gave her line readings a pleasingly sinister feel.
  30. ^ „Fiona Apple with David Garza and Damien Rice”. San Diego Arts. Архивирано из оригинала 01. 01. 2021. г. Приступљено 20. 11. 2019.  Though most of her lyrics are sung in a straightforward pop contralto, she judiciously adds vibrato, sudden jumps into her head voice, and rapid reiterations of the same pitch (what academics in the classical music field call a "Monteverdi vibrato").
  31. ^ а б в "Gold and Platinum Searchable Database" Архивирано 2007-02-28 на сајту Wayback Machine. RIAA.com.
  32. ^ а б „Loyal fans helped free Fiona Apple's CD”. Today.com Entertainment. Associated Press. 5. 10. 2005. 
  33. ^ а б Spin, October 1997.
  34. ^ „VH1: 100 Greatest Songs of the '90s”. VH1. Архивирано из оригинала 8. 11. 2014. г. Приступљено 18. 11. 2014. 
  35. ^ Frere-Jones, Sasha. "Extraordinary Measures". The New Yorker. October 10, 2005. Retrieved June 18, 2007.
  36. ^ Robert Dimery; Michael Lydon (23. 3. 2010). 1001 Albums You Must Hear Before You Die: Revised and Updated Edition. Universe. ISBN 978-0-7893-2074-2. 
  37. ^ „Fiona Apple's 'Tidal' Turns 20: Celebrating Her Masterful Debut Album”. Billboard. 23. 7. 2016. Приступљено 9. 6. 2018. 
  38. ^ Harrington, Richard (28. 11. 1999). „Fiona Apple: The Time Is Ripe”. The Washington Post. стр. G1. 
  39. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 18. 2. 2011. г. Приступљено 6. 5. 2011. 
  40. ^ Bailey, Jason (28. 12. 2017). „"This World Is Bullshit": On the 20th Anniversary of Fiona Apple’s Memorable VMA Moment”. Flavorwire. New York City: Flavorpill Media. Приступљено 18. 12. 2018. 
  41. ^ „News – Articles – 1424968”. MTV. 3. 3. 1998. Архивирано из оригинала 01. 01. 2021. г. Приступљено 2. 9. 2011. 
  42. ^ Eliscu, Jenny (2004). „Fiona Apple”. Ур.: Brackett, Nathan; Hoard, Christian D. The New Rolling Stone Album Guide (4th изд.). New York: Fireside. стр. 23. ISBN 0-74-320169-8. 
  43. ^ iTunes Originals Interview, 2006
  44. ^ „soulwax.info”. Kevinenjoyce.com. Приступљено 12. 2. 2013. 
  45. ^ „Matt Chamberlain Talk About Recording With Apple”. Seattle Weekly. Архивирано из оригинала 13. 12. 2013. г. Приступљено 17. 9. 2008. 
  46. ^ „Music-Slam Concert Review - Fiona Apple @ Roseland Ballroom (02.29.2000)”. Music-slam.com. 30. 6. 2005. Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г. Приступљено 22. 3. 2015. 
  47. ^ Ryan, Gavin (2011). Australia's Music Charts 1988–2010. Mt. Martha, VIC, Australia: Moonlight Publishing. 
  48. ^ Eliscu, Jenny (2004). „Fiona Apple”. Ур.: Brackett, Nathan; Hoard, Christian D. The New Rolling Stone Album Guide (4th изд.). New York: Fireside. стр. 23. ISBN 0-74-320169-8. 
  49. ^ „125 Best Albums of the Past 25 Years”. Spin. Приступљено 21. 1. 2016. 
  50. ^ „Best Albums of the '90s”. 14. 2. 2011. Архивирано из оригинала 18. 2. 2011. г. Приступљено 6. 5. 2011. 
  51. ^ а б „Fiona Apple's Machine Finally Turned On”. Spin. 15. 8. 2005. Архивирано из оригинала 21. 02. 2006. г. Приступљено 10. 12. 2017. 
  52. ^ "205 Best Songs to Download from 2005" Архивирано на сајту Wayback Machine (17. децембар 2005). New York Post. December 15, 2005. Retrieved June 1, 2006.
  53. ^ VH1 :: VH1's Music Radar, November 3, 2005
  54. ^ „Extraordinary Machine”. Prefix magazine. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 26. 2. 2016. 
  55. ^ Erlewine, Stephen Thomas. „Extraordinary Machine – Fiona Apple”. AllMusic. Приступљено 19. 9. 2005. 
  56. ^ „Fiona Apple Retools Her Leaked Album”. The New York Times. Приступљено 15. 8. 2005. 
  57. ^ „Music: Fiona Apple”. studentsoftheworld.info. Архивирано из оригинала 27. 9. 2011. г. Приступљено 25. 8. 2010. 
  58. ^ Cohen, Jonathan (19. 4. 2006). „Fiona Taps Rice, Garza For Summer Trek”. Billboard. 
  59. ^ Galifianakis, Zach & Apple, Fiona. „Up In Them Guts”. Stereogum.com. Приступљено 8. 6. 2011. 
  60. ^ „Decades Rock Live”. YouTube.com. Приступљено 12. 4. 2014. 
  61. ^ Hasty, Kate (18. 5. 2007). „Apple, Nickel Creek Teaming For Tour”. Billboard. 
  62. ^ Madison, Tjames (17. 5. 2007). „Fiona Apple joins Nickel Creek's 'farewell' tour”. LiveDaily. Архивирано из оригинала 10. 4. 2008. г. Приступљено 2. 3. 2008. 
  63. ^ Maerz, Melissa (7. 6. 2010). „Margaret Cho's Murder Ballad”. Popwatch.ew.com. Архивирано из оригинала 17. 04. 2020. г. Приступљено 2. 9. 2011. 
  64. ^ Maples, Jillian (16. 9. 2010). „Fiona Apple Releasing New Album in Spring 2011”. Billboard. Приступљено 19. 9. 2011. 
  65. ^ „Fiona Apple To Release New Music 'In The Next Few Weeks,' says L.A. Reid”. Billboard.com. 14. 9. 2009. Приступљено 9. 4. 2012. 
  66. ^ „11 Anticipated Album Updates: Madonna, DMX, Nickelback And More”. Billboard. 14. 9. 2009. Приступљено 1. 5. 2012. 
  67. ^ Pareles, Jon (30. 5. 2012). „Fiona Apple Faces Outward”. The New York Times. The New York Times Company. Приступљено 3. 6. 2012. 
  68. ^ The Idler Wheel…rollingstone.com
  69. ^ „Concert dates including South by Southwest Festival”. Entertainment Weekly. 21. 2. 2012. Архивирано из оригинала 16. 07. 2012. г. Приступљено 21. 11. 2019. 
  70. ^ Perpetua, Matthew (7. 3. 2012). „Fiona Apple Unveils 23-Word Album Title | Music News”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 01. 02. 2013. г. Приступљено 9. 4. 2012. 
  71. ^ „Fiona Apple Reveals Album Title | News”. Pitchfork. 7. 3. 2012. Приступљено 9. 4. 2012. 
  72. ^ „Welcome | The Official Fiona Apple site”. Fiona-apple.com. Приступљено 1. 5. 2012. 
  73. ^ „Fiona Apple: The Idler Wheel...”. American Songwriter. Приступљено 15. 6. 2012. 
  74. ^ „The Idler Wheel Is Wiser than the Driver of the Screw and Whipping Cords Will Serve You More than Ropes Will Ever Do – Fiona Apple”. Metacritic. CBS Interactive. Приступљено 18. 6. 2012. 
  75. ^ Davis, Edward (17. 11. 2012). „Listen: Fiona Apple's "Dull Tool" From The 'This Is 40' Soundtrack; Paul Rudd Hearts Ween In New Poster”. IndieWire. Архивирано из оригинала 21. 11. 2012. г. Приступљено 1. 2. 2013. 
  76. ^ „Judd Apatow”. Pitchfork. Архивирано из оригинала 01. 01. 2021. г. Приступљено 21. 11. 2019. 
  77. ^ „Watch: Fiona Apple And Chipotle Partner For Bizarre And Beautiful Pure Imagination Cover”. CinemaBlend. 
  78. ^ „Watch: Fiona Apple Covers "Pure Imagination" From Willy Wonka for Chipotle Ad on Factory Farming”. Pitchfork. 
  79. ^ „'The Affair' opening credits feature new Fiona Apple song: Listen”. EW. Архивирано из оригинала 17. 04. 2020. г. Приступљено 20. 12. 2014. 
  80. ^ „I Know, Apple and Mills”. YouTube. Приступљено 5. 4. 2015. 
  81. ^ Bromwich, Jonah (18. 1. 2017). „Fiona Apple Releases a Trump Protest Chant”. The New York Times. 
  82. ^ Ortega, Mark (3. 2. 2018). „WATCH: Shirley Manson and Fiona Apple cover "You Don't Own Me"”. Pass The Aux. Архивирано из оригинала 01. 01. 2021. г. Приступљено 21. 11. 2019. 
  83. ^ „King Princess And Fiona Apple Collaborate On New Version Of 'I Know'”. NPR.org. 
  84. ^ „Watch Fiona Apple Tease and Record New Music at Home Studio”. pitchfork.com. 
  85. ^ „Fiona Apple Is Still Calling Bullshit”. vulture.com. 
  86. ^ Hear Fiona Apple, Jakob Dylan Cover the Beach Boys’ ‘In My Room’ rollingstone.com
  87. ^ The Fall, Gillian Anderson, Jamie Dornan, John Lynch, Aisling Franciosi, Artists Studio, BBC Northern Ireland, 2013-05-12, Приступљено 2021-04-22 
  88. ^ Fetch the Bolt Cutters by Fiona Apple (на језику: енглески), Приступљено 2021-04-23 
  89. ^ Shaffer, Claire; Shaffer, Claire (2020-04-17). „Fiona Apple's 'Fetch the Bolt Cutters' Is a Triumphant Statement of Self-Discovery and Solidarity”. Rolling Stone (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-23. 
  90. ^ „Fiona Apple: Fetch the Bolt Cutters”. Pitchfork (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-23. 
  91. ^ Australian (ARIA Charts) peaks:
  92. ^ „Discographie Fiona Apple”. ultratop.be. Hung Medien. Приступљено 1. 12. 2013. 
  93. ^ Peak chart positions for albums in Canada:
  94. ^ „Discographie Fiona Apple”. lescharts.com. Hung Medien. Приступљено 1. 12. 2013. 
  95. ^ „Chartverfolgung / Fiona Apple / Longplay”. musicline.de (на језику: German). Media Control Charts. Архивирано из оригинала 04. 11. 2016. г. Приступљено 1. 12. 2013. 
  96. ^ „フィオナ・アップルのアルバム売り上げランキング”. Oricon (на језику: Japanese). Приступљено 1. 12. 2013. 
  97. ^ „Discography Fiona Apple”. charts.nz. Hung Medien. Приступљено 1. 12. 2013. 
  98. ^ „Discography Fiona Apple”. portuguesecharts.com. Hung Medien. Приступљено 1. 12. 2013. 
  99. ^ „Official Charts > Fiona Apple”. Official Charts Company. Приступљено 12. 7. 2016. 
  100. ^ Erlewine, Stephen Thomas. „Tidal – Fiona Apple”. AllMusic. Rovi Corporation. Приступљено 1. 12. 2013. 
  101. ^ „Fiona Apple's 'Tidal' Turns 20: Celebrating Her Masterful Debut Album”. Billboard. 23. 7. 2016. Приступљено 19. 3. 2019. 
  102. ^ „American certifications – Apple, Fiona”. Recording Industry Association of America. Приступљено 1. 12. 2013. 
  103. ^ Erlewine, Stephen Thomas. „When the Pawn Hits the Conflicts He Thinks Like a King... – Fiona Apple”. AllMusic. Rovi Corporation. Приступљено 1. 12. 2013. 
  104. ^ „Apple rebuilds'Machine'”. Billboard. Billboard. Приступљено 4. 4. 2018. 
  105. ^ http://www.riaj.or.jp/f/data/cert/gd.html
  106. ^ „Gold & Platinum”. RIAA. Приступљено 1. 7. 2018. 
  107. ^ „Extraordinary Machine by Fiona Apple”. iTunes Store. Apple Inc. Приступљено 1. 12. 2013. 
  108. ^ „Fiona Apple Banked on Buzz to Build Anticipation for New Release”. Billboard. Billboard. Архивирано из оригинала 17. 05. 2018. г. Приступљено 4. 4. 2018. 
  109. ^ „The Idler Wheel Is Wiser Than the Driver of the Screw and Whipping Cords Will Serve You More Than Ropes Will Ever Do (Deluxe Version) by Fiona Apple”. iTunes Store. Apple Inc. Приступљено 1. 12. 2013. 
  110. ^ „Christopher 'Tricky' Stewart Exits Epic A&R Helm”. Billboard. 28. 6. 2013. Архивирано из оригинала 15. 01. 2019. г. Приступљено 19. 3. 2019. 
  111. ^ „iTunes Originals: Fiona Apple by Fiona Apple”. iTunes Store. Apple Inc. Приступљено 1. 12. 2013. 
  112. ^ McCue, Lori (3. 9. 2015). „Sean and Sara Watkins are taking their Watkins Family Hour on the road, and bringing famous friends”. Washington Post. Приступљено 14. 7. 2016. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фиона_Епл&oldid=28801220”