Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије

АВНОЈ (срп/хрв. Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије / Antifašističko vijeće narodnog oslobođenja Jugoslavije; сло. Antifašistični svet narodne osvoboditve Jugoslavije) је био политичка организација народноослободилачких комитета који су успостављени 26. новембра 1942. да би управљали територијама под својом контролом током Другог светког рата. АВНОЈ је био под политичким вођством главног покрета отпора Југославије, током окупације силе Осовина у Другом светском рату.

Прво заседање АВНОЈ-a

Одлука АВНОЈ-а која је била основ за стварање социјалистичке Југославије

Након капитулације југословенске војске 17. априла 1941, Југославија је подељена између Немачка, Италије, Мађарске и Бугарске. Отпор овим окупационим режимима је довео до оснивања покрета отпора, резултујући да Комунистичка партија Југославије, тада активна само у илегали, преузме улогу вођења снага у југословенском отпору.

26. новембра 1942, партизанске вође Југославије су сазвале прво заседање АВНОЈа у Бихаћу у нади да ће добити политички легитимитет. Састојећи се од комитета и комунистичких и некомунистичких партизанских представника, под Јосипом Брозом Титом, АВНОЈ је прогласио подршку:

демократији
правима етничких група
неповредивости приватне својине и
слободе индивидуалне економске иницијативе за различите групе.

1943, Немачка је покренула офанзиву да би повратила своју контролу над Југославијом у очекивање Савезничког искрцавања на Балканско полуострво. Страхујући да ће од те инвазије корист имати четници, партизани су напали снаге пуковника Драгољуба Михајловића и у марту избегли немачку армију и одлучно победили четнике у Херцеговини и Црној Гори.

Међутим, у мају су Немци, Италијани, Бугари и НДХ покренули напад против партизана у кланцу Сутјеске, али су партизани избегли опкољавање. Ово се показало као преломна тачка, а када се Италија предала у септембру, партизани су заробили италијанско оружје, стекли контролу над јадранском обалом и почели су да примају помоћ од савезника у Италији.

Друго заседање АВНОЈ-a

На другом заседању АВНОЈА у Јајцу, од 21. новембра до 29. новембра, Тито је прогласио АВНОЈ врховним извршним телом. Одлуке другог заседања АВНОЈА су:

да се створи федерална Југославија, заснована на праву о самоопредељењу, у којој је планирано да јужнословенски народи: Срби, Хрвати, Словенци, Македонци и Црногорци живе у устваним републикама са једнаким правима;
да се изабере Национални комитет ослобођења Југославије, са седиштем у Јајцу, да делује као привремена влада.
да се Титу да звање Маршала Југославије и премијера.
да се пониште одлуке југословенске владе у игзнанству
да се краљу Петар II Карађорђевић забрани повратак у земљу док се на референдуму на одлучи статус монархије.

Стаљин се разбеснео када је сазнао да није био обавештен о заседању и наводно забранио Титу да прогласи АВНОЈ привременом владом. Међутим, западни Савезници нису били узбуњени, јер су веровали да су партизани једини југословенски покрет отпора који се активно бори против фашиста.

Децембра 1943, Рузвелт, Черчил и Стаљин су одлучили да подрже партизане. Велика Британија се придружила месец дана касније и престала је да снабдева четнике. Убрзо је прва совјетска мисија стигла у партизански штаб. САД су задржале војну везу са Михајловићем да би охрабривали настављање четничке помоћи обореним америчким пилотима.

25. маја 1944, немачке падобранке трупе су напале Титов штаб у Дрвару, скоро га заробивши. Тито је отишао авионом у Италију и успоставио нови штав на јадранском острву Вис. Након пребацивање своје подршке партизанима, Британија је радила на зближавању Тита и Петра. На ургирање Британије, Петар је одлучио да остане изван Југославије и у септембру је позвао све Југословене да пређу у партизане.

Треће заседање АВНОЈ-а

Треће заседање АВНОЈ-а одржано је од 7 до 10. августа 1945. у Београду. АВНОЈ се конституисао као Привремена народна скупштина са задатком да припреми Уставотворну скупштину. 11. новембра 1945. одржани су избори за Уставотворну скупштину. Листа Народног фронта је добила 96% гласова. Народна скупштина је 29. новембра 1945. прогласила Федеративну Народну Републику Југославију (ФНРЈ). Југославија је постала федеративна заједница шест равноправних република.

Види још

Спољашње везе