Пређи на садржај

Spisak najvećih poznatih zvezda

С Википедије, слободне енциклопедије
Не поистовећивати са Spisak najmasivnijih poznatih zvezda.
Srazmera planeta u Sunčevom sistemu i nekih Zvezda uključujući i UY Scuti:

Ovo je spisak najvećih poznatih zvezda po radijusu. Merna jedinica je radijus našeg Sunca (približno 695,500 km).

Tačan redosled nije u potpunosti utvrđen:

  • Mogu se javiti velike greške u utvrđivanju veličina;
  • Rastojanje ovih zvezda od zemlje nije uvek tačno utvrđeno, što utiče i na određivanje njihove veličine;
  • Sve zvezde na ovom spisku imaju proširenu atmosferu, a mnoge se nalaze unutar neprozirnih „ljuski” ili „diskova” prašine, i većina pulsira, usled čega njihov radijus ne može tačno da se odredi;
  • Postoje teoretski razlozi zašto se od nijedne zvezde u našoj galaksiji ne očekuje da bude više od 1.500 puta veća od našeg sunca, u skladu sa evolucionarnim modelom i Hajaši zonom nestabilnosti. Tačan limit zavisi od metalnosti zvezde, tako da, na primer, supergiganti u Magelanskom oblaku imaju nešto drugačiju graničnu temperaturu i osvetljenost. Kod zvezde koje su iznad ovog limita, primećene su snažne erupcije kao i promene u spektralnom tipu u periodu od svega par meseci;
  • Ispitivanjem Magelanskog oblaka je popisana većina crvenih supergiganta i 44 od njih su veći od 700 Sunčevih radijusa.[1]

Spisak

[уреди | уреди извор]
Spisak Najvećih zvezda, po radijusu
Zvezda Sunčev radijus
 (Sunce = 1) 		Komentar Ref.
UY Scuti 1,708 Margina greške u određivanju veličine: ± 192 Sunčevih radijusa pošto zvezda pulsira. Kada je najmanja, bila bi slična po veličini sa VX Sagitari (vidi ispod). [2]
NML Cygni 1,650 NML Cyg je neobičan hypergigant okružen cirkumstelarnom nebulom. Navedena veličina je najverovatnija veličina; Stvarna se kreće između 1,642 to 2,775. [3]
WOH G64 1,540 Ovo bi bila najveća zvezda u velikom Magelanskom oblaku, ali je neobična po položaju i kretanju te bi još mogla biti i halo gigant. [4]
Westerlund 1-26 1,530 Ova zvezda ima jako neobične parametre i ima snažnu radio emisiju. Spektar joj se menja, ali osvetljenost joj je stalna. [5]
VX Sagittarii 1,520 VX Sgr je pulsirajuće promenjiva, i njen prividni prečnik se znatno menja. [6]
VV Cephei A 1,050-1,900 VV Cep A je izrazito deformisana zvezda u binarnom sistemu, i njezin kompanjon B-tipa VV Cephei B joj krade masu, bar u delu orbite.
RW Cephei 1,435 RW Cep je promenjiva i po osvetljenosti i spektralnom tipu (G8 do M), te otuda verovatno i po dijametru. Pošto spektralni tip i temperatura pri maximalnoj osvetljenosti nisu poznati, to je navedena veličina samo procena.
VY Canis Majoris/Veliki pas (sazvežđe) 1,420 Svojevremeno je smatrano da je ovaj crveni hypergigant toliko velik da se suprotstavlja teoriji zvezdane evolucije, ali usavrešenim sistemima merenja ispostavilo se da je zvezda daleko manja nego što se prvobitno mislilo. [7][8]
KY Cygni 1,420 KY Cygni se nalazi u oblasti izrazitog međuzvezdanog odumiranja što otežava određivanje tačne veličine. Navedena veličina je u skladu sa zvezdanom evolucijom, ali je moguće i da je veća. [9]
AH Scorpii 1,411 AH Sco je promenjiva za skoro 3 veličine u vizuelnom opsegu, i procenjenih 20% u totalnoj osvetljenosti. Promene dijametra nisu jsano uočljive usled promena temperature. [2]
HR 5171 A 1,316 HR 5171 A je jako deformisana zvezda u uskom binarnom sistemu, i njen sekundar joj krade mase. [10]
PZ Cassiopeiae 1,260-1,340 [11]
KW Sagittarii 1,235 [2][9]
IRC-10414 1,200 [12]
BC Cygni 1,140 [9]
V354 Cephei 1,104.5 [6][9]
RT Carinae 1,090 [9]
BI Cygni 1,078 [6][9]
Betelgez (Alpha Orionis) 1,075 Deveta najsjajnija zvezda noćnog neba. [13]
V396 Centauri 1,070 [9]
CK Carinae 1,060 [9]
Mu Cephei (Herschel's „Garnet Star”) 1,035 [9][14]
S Persei 1,005 U Persejevom Duplom klasteru. [9]
RS Persei 1,000 U Persejevom Duplom klasteru. [9]
NR Vulpeculae 980 [9]
RW Cygni 980 [9]
GCIRS 7 960 [15]
Antares A (Alpha Scorpii A) 883
Theta Muscae 878
V602 Carinae 860 [9]
V1749 Cygni 830 [9]
IX Carinae 790 [9]
SU Persei 780 U Persejevom Duplom klasteru. [9]
TV Geminorum 770 [9]
T Cephei 742
V382 Carinae 700 Žuti hipergigant, jedan od najređih tipova zvezda.
Sledeće dobro poznate zvetde su izlistane radi poređenja.
Ime zvezde Solarni radijus
(Sunce = 1) 		Komentar Ref.
V509 Cassiopeiae 650 Žuti hipergigant, jedan od najređih tipova zvezda.
TZ Cassiopeiae 645
CE Tauri („Ruby Star”) 608 Može biti zaklonjena mesecom što omogućava precizno određivanje njenog prividnog prečnika. [16]
V355 Cephei 535 [6][9]
R Leporis („Hind's Crimson Star”) 500 Jedna od najvećih ugljeničnih zvezda u Mlečnom putu.
Alpha Herculis (Ras Algethi) 460
Rho Cassiopeiae 450 Žuti hipergigant, jedan od najređih tipova zvezda.
Mira A (Omicron Ceti) 400 [17]
V838 Monocerotis 380 Svojevremeno je bila na vrhu liste, kao jedna od najvećih poznatih zvezda, sada se smanjila po veličini nakon što je bila Supernova.
R Doradus 370 Druga zvezda sa prividnom veličinom posle sunca.
The Pistol Star 306 Plavi hipergigant, među najtežim i najosvetljenijim poznatim zvezdama.
S Doradus 240
La Superba (Y Canum Venaticorum) 215 Jedna od najhladnijih i najcrvenijih poznatih zvezda.
Deneb (Alpha Cygni) 203 19-a najsjajnija zvezda noćnog neba.
Eta Carinae A (Tseen She) 140 Ranije se verovalo da je u pitanju najteža jedinstvena zvezda, međutim 2005 je otkriveno da je u pitanju binarni sistem [18]
Peony Nebula Star 100 Kandidat za nsjsjajniju zvezdu Mlečnog Puta.
Rigel A (Beta Orionis A) 78 Sedma najsjajnija zvezda noćnog neba.
Kanopus (Alpha Carinae) 65 Druga najsjajnija zvezda noćnog neba.
Aldebaran (Alpha Tauri) 44.2 [19]
R136a1 35.4 Najteža i najsjajnija poznata zvezda.
HDE226868 21 Supergigant kompanjon crne rupe Cygnus X-1. Crna rupa je 500,000 puta manja od zvezde.
VV Cephei B 10 B-tip kompanjon VV Cephei A.

Vidi još

[уреди | уреди извор]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ . doi:10.1086/504417.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  2. ^ а б в . doi:10.1051/0004-6361/201220920.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  3. ^ . doi:10.1051/0004-6361/201219587.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  4. ^ Emily M. Levesque; Philip Massey; Bertrand Plez & Knut A. G. Olsen (jun 2009). „The Physical Properties of the Red Supergiant WOH G64: The Largest Star Known?”. Astronomical Journal. 137 (6): 4744. Bibcode:2009AJ....137.4744L. arXiv:0903.2260 Слободан приступ. doi:10.1088/0004-6256/137/6/4744. 
  5. ^ Wright, N. J.; Wesson, R.; Drew, J. E.; Barentsen, G.; Barlow, M. J.; Walsh, J. R.; Zijlstra, A.; Drake, J. J.; Eisloffel, J.; Farnhill, H. J. (16. 10. 2013). „The ionized nebula surrounding the red supergiant W26 in Westerlund 1”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society: Letters. 437 (1): L1—L5. doi:10.1093/mnrasl/slt127. 
  6. ^ а б в г Mauron, Nicolas; Josselin, Eric (2010). „The mass-loss rates of red supergiants and the de Jager prescription”. arXiv:1010.5369 Слободан приступ [astro-ph.SR]. 
  7. ^ . doi:10.1051/0004-6361/201219126.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  8. ^ Choi, Yoon Kyung; Hirota, Tomoya; Honma, Mareki; Kobayashi, Hideyuki; Bushimata, Takeshi; Imai, Hiroshi; Iwadate, Kenzaburo; Jike, Takaaki; Kameno, Seiji; Kameya, Osamu; Kamohara, Ryuichi; Kan-Ya, Yukitoshi; Kawaguchi, Noriyuki; Kijima, Masachika; Kim, Mi Kyoung; Kuji, Seisuke; Kurayama, Tomoharu; Manabe, Seiji; Maruyama, Kenta; Matsui, Makoto; Matsumoto, Naoko; Miyaji, Takeshi; Nagayama, Takumi; Nakagawa, Akiharu; Nakamura, Kayoko; Oh, Chung Sik; Omodaka, Toshihiro; Oyama, Tomoaki; Sakai, Satoshi; Sasao, Tetsuo; Sato, Katsuhisa; Sato, Mayumi; Shibata, Katsunori M.; Tamura, Yoshiaki; Tsushima, Miyuki; Yamashita, Kazuyoshi (2008). „Distance to VY CMa with VERA”. Publications of the Astronomical Society of Japan. Publications Astronomical Society of Japan. 60 (5): 1007. Bibcode:2008PASJ...60.1007C. arXiv:0808.0641 Слободан приступ. doi:10.1093/pasj/60.5.1007. 
  9. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п . doi:10.1086/430901.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  10. ^ . doi:10.1051/0004-6361/201322421.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  11. ^ . doi:10.1088/0004-637X/774/2/107.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  12. ^ Bibcode:2014MNRAS.437..843G
  13. ^ . doi:10.1051/0004-6361/201118002.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  14. ^ Tsuji, Takashi (2000). „Water in Emission in the Infrared Space Observatory Spectrum of the Early M Supergiant Star μ Cephei”. The Astrophysical Journal Letters. 540 (2): 99—102. Bibcode:2000ApJ...540L..99T. arXiv:astro-ph/0008058 Слободан приступ. doi:10.1086/312879. 
  15. ^ Paumard, T.; Pfuhl, O.; Martins, F.; Kervella, P.; Ott, T.; Pott, J.-U.; Le Bouquin, J. B.; Breitfelder, J.; Gillessen, S.; Perrin, G.; Burtscher, L.; Haubois, X.; Brandner, W. (2014). „GCIRS 7, a pulsating M1 supergiant at the Galactic centre. Physical properties and age”. Astronomy & Astrophysics. 568 (85): A85. arXiv:1406.5320 Слободан приступ. doi:10.1051/0004-6361/201423991. 
  16. ^ „Big and Giant Stars”. Приступљено 4. 10. 2014. 
  17. ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 03. 03. 2016. г. Приступљено 25. 02. 2015. 
  18. ^ „The HST Treasury Program on Eta Carinae”. Etacar.umn.edu. 1. 9. 2003. Архивирано из оригинала 26. 07. 2011. г. Приступљено 14. 10. 2012. 
  19. ^ Richichi, A.; Roccatagliata, V. (2005). „Aldebaran's angular diameter: how well do we know it?”. Astronomy and Astrophysics. 433: 305—312. Bibcode:2005A&A...433..305R. arXiv:astro-ph/0502181 Слободан приступ. doi:10.1051/0004-6361:20041765. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Spisak_najvećih_poznatih_zvezda&oldid=26785946”