Кирена

Археолошки локалитет Кирена
Археолошки локалитет Кирена
Свјетска баштина – УНЕСЦО
	Либија
	Координате: 32°49′0″Н, 21°51′0″Е
Регистриран:	1982. (6. засједање)
Врста:	Културно добро
Мјерило:	ии, иии, ив
Угроженост:	-
Референца:	УНЕСЦО
Карта
	Кирена цласс=нотпагеимаге\| Локација Кирене у Либији

Кирена (грч. Κυρήνη, Кyрēнē) или Цирена (лат. Цyрене) је била старогрчка колонија на афричкој обали Средоземља. Њезини остаци се налазе у мјесту Шаххат, у богатој долини планине Џебел Ахдар, око 15 км источно од града Ал Бајда (Либија). Име јој потјече од ријеке Кире коју су стари Грци посветили Аполону који је према миту био заљубљен у нимфу Курину коју је ту заточио^[1]. Према њој се цијела Либија некоћ звала Цyренаица, што је назив и данашње либијске источне покрајине Киренаике. У њој је Сократов ученик Аристип у 3. вијеку пне. основао тзв. Киренску школу филозофије. Због тога су је звали "Афричка Атена". Уписана је 1982. године УНЕСЦО-в попис мјеста свјетске баштине у Африци као најстарији од пет старогрчких градова у овом подручју, а који је био затрпан потресом више од 1500 година.

Хисторија

Кирена је била колонија коју су око 630. пне. основали Грци с отока Тере (Санторини). Детаље о оснутку града описао је Херодот у IV. књизи Хисторије, гдје спомиње како су становници града 440. пне. искористили сукоб њиховог краља Аркесилаја IV. који се сукобио с Перзијанцима, како би у граду установили демокрацију. Слиједећих година град је доживио велики културно процват.

Кирена је ипак у 4. вијеку пне. постала дио Птоломејског египатског краљевства, а касније Римског Царства. У Кирени је рођен Ератостен и велики број филозофа од којих су најпознатији Калимах, Карнеад, Аристип, Теодор и Арете. Главна сировина коју је Кирена извозила била је данас изумрла биљка силфиј (Силпхиум) која се користила као зачин, али и у медицини. Била је толико важна за економију града да је била и на киренском новцу.

Становништво Кирене се у вријеме римског владара Суле (85. пне.) дијелило на четири класе: грађани, сељаци, странци и Јевреји. То знамо по томе што је Сула био приморан послати свог генерала Лукула да обустави побуну Јевреја. Године 74. пне. Кирена је постала римском провинцијом, а Јевреји који су имали једнака права почели су представљати опасност по аутохтоне Грке. Културни сукоби су еруптирали побуном киренских Јевреја 117. године, за владавине Трајана. Побуну је угушио Марције Турбон, али тек након што је убијено око 200.000 киренских Грка и Римљана^[2].

Кирена се спомиње и у Новом завјету, први пут кад Шимун Киренац помаже Исусу носити криж (Еванђеље по Марку, 15:21), те у Дјелима Апостолским (6:9, 11:20, 13:1). Киренска лука Аполонија (Марса Суса), иако никада важна и велика попут оних у Картаги и Александрији, имала је велику важност све до потреса 365. године. Кирена се никада није опоравила од ове депопулације. Епископ Синесије Киренски је описао град у сљедећем вијеку као рушевину у којој преспавају номади.

Кирена је данас важно археолошко налазиште у којему је италијански археолошки тим с Универзитета у Урбину пронашао 76 нетакнутих римских скулптура из 2. вијека. Биле су вјековима затрпане зидом храма који се срушио током потреса 355. године.

Знаменитости

Један од најзначајнијих споменика Кирене је на сјеверу града, Аполонов храм из 7. вијека пне. Око њега је временом настало Аполоново светиште у којему се налази и славна чесма коју су опјевали Пиндар, Херодот и Калимах; надаље, ту су Артемидин храм (7. – 6. в. пне.) и капелице (сацелла) Перзефоне, Хада и Хекате, те вотивни споменици и ризница. Дјеломично ископани Зеусов храм, који је по наредби Гадафија сувише журно искапан, оштећен је у љето 1978. године). Римљани су довршили светиште, и додали неке грађевине од којих су најљепше Трајанове терме из 2. вијека. Грчко казалиште Римљани су претворили у амфитеатар.

Око 500 метара југоисточно од светишта налази се грчка агора и римски форум, који су били свјетовна средишта. Карактеристични су коегзистирајући облици и римске и грчке урбанизације окружене масивним грађевинама као што су грчка вијећница (боулеутерион), римска управа (капитолиј), те два јавна архива који окружују Батов јавни олтар хероју (хероон).

Такођер, од Кирене до њезине луке Аполоније протеже се некропола на око 10 км².