Prijeđi na sadržaj

Eksplozije u Bejrutu 2020.

Coordinates: 33°54′04″N 35°31′08″E / 33.901°N 35.519°E / 33.901; 35.519
Izvor: Wikipedija
Eksplozije u luci Bejrut 2020.
Datum4. 8. 2020 (2020-08-04)
Vrijeme18:08 EEST (druga eksplozija)
LokacijaLuka Bejrut, Bejrut, Liban
Koordinate33°54′04″N 35°31′08″E / 33.901°N 35.519°E / 33.901; 35.519
Nestalih~9

Eksplozije u Bejrutu 2020. godine izbile su 4. avgusta u Bejrutu, glavnom gradu Libana.[1][2] Eksplozije su se dogodile u bejrutskoj luci a od posledica iste je najmanje 207 ljudi poginulo i 6500 povređeno. Veliki broj ljudi se vode kao nestali pošto su ostali zarobljeni u ruševinama posle eksplozije.[2][3] Najmanje 300.000 ljudi našlo se na ulici jer su im kuće uništene a materijalna šteta premašuje deset milijardi američkih dolara.[2][4] Vlada Libana je proglasila tri dana žalosti i vanredno stanje na tri nedelje.

Uzrok eksplozije najverovatnije je višegodišnja nepažnja oko skladištenja eksplozivnog materijala u bejrutskoj luci. Eksplodiralo je 2750 tona amonijim nitrata, koji je bio uskladišten u luci od 2013. godine, bez većeg nadzora. Eksplozija je bila ravna zemljotresu jačine 3,5 stepeni po Rihterovoj skali a čuo se i osetio čak do Kipra.[5] Bila je prisutna i velika količina otrovnih gasova u vazduhu na mestu eksplozije zbog čega su tamošnje vlasti preporučile lokalnom stanovništvu nošenje maski i boravak u zatvorenom prostoru.[2][6][7]

Pozadina

[uredi | uredi kod]
Luka Bejrut na karti Libanona
Luka Bejrut
Luka Bejrut
Mesto katastrofe na karti Libana.

Liban je uveliko pre eksplozije prolazio kroz velike probleme; država se nalazila u ekonomskoj krizi (najvećoj još od Libanskog građanskog rata), koja se posebno odrazila na valutu, a stopa siromaštva u državi je porasla na preko 50%. Osim toga, pandemija virusa korona je preplavila mnoge bolnice u zemlji što je uzrokovalo nestašicu lekova i medicinske opreme.[2][8][9]

Oktobra 2019. godine u najmanje 70 gradova u Libanu održavani su protesti protiv korupcije u državi, strogih mera štednje i nedostatka osnovne infrastrukture. Demonstracije su naterale tadašnjeg premijera Sada Harija da podnese ostavku. Međutim, ni posle toga se ništa značajno nije promenilo — ekonomska kriza se produbljavala a cene namirnica porasle su do 80%. Oko polovina države živelo je ispod granice siromaštva, a 35% ljudi je bilo nezaposleno. Ukupan nacionalni dug iznosio je 92 milijarde dolara, što je činilo oko 170% državnog bruto domaćeg proizvoda (BDP).[10]

Luka Bejrut je glavna luka u gradu i kroz nju godišnje prođe gotovo 3000 brodova a u vlasništvu je libanske vlade. U sastavu luke je bilo 16 pristaništa, 12 skladišta i silos za žito. Jedan deo luke činila je tamošnja pomorska baza.[11]

Uzrok

[uredi | uredi kod]

Eksplozije

[uredi | uredi kod]

Šteta i posledice

[uredi | uredi kod]

Žrtve

[uredi | uredi kod]

Reakcije

[uredi | uredi kod]

Reakcije u Libanu

[uredi | uredi kod]

Dvojica zvaničnika u libanskoj vladi su podneli ostavku posle eksplozija; narodni poslanik Marvan Hamadeh i ambasadorka u Jordanu Džordan Čamon smatrajući da je katastrofa pokazala da su neophodne promene u rukovodstvu.[12][13]

U okviru istrage libanske vlade, ukupno je uhapšeno 16 osoba koje se smatraju odgovornim za katastrofu.[12][14]

Šestog avgusta izbile su demonstracije u Bejrutu. Mnogi demonstranti su izjavili da je direktan uzrok eksplozija nemarnost vlasti. Takođe su optužili vladu za korupciju i loše rukovođenje državom. Oni zahtevaju, između ostalog, i ostavku predsednika države. Lokalna policija je bacala i suzavce na nekoliko okupljenih demonstranata ispred libanske skupštine. Kritike na račun libanskih vlasti stigle su od međunarodne zajednice koja je najavila konferenciju kako bi se pomoglo Libanu, ali i u reformi vlade, koju zajednica smatra odgovornu.[12][13]

Predsednik Libana Mišel Aun izjavio je da će početi istraga o eksploziji kako bi se otkrilo da li je ona posledica spoljnog uplitanja ili je u pitanju samo nemar ili nesreća.[15] Specijalni tim Interpola takođe će učestvovati u istrazi.[16]

Reakcije u svetu

[uredi | uredi kod]

Mnoge države uputile su Libanskoj Republici reči podrške i saučešća. Saučešća su iskazali zvaničnici SAD, UK, Nemačke, Italije, Srbije, Izraela, Irana, Iraka, Katara, Egipta, Jordana, Saudijske Arabije i dr. Razne države su takođe ponudile i poslale humanitarnu pomoć Bejrutu i Libanu.[17] Francuska će organizovati međunarodnu konferenciju za pomoć Libanu, a ključnu ulogu će preuzeti Svetska banka i UN s paketom finansijske pomoći.[13]

Jedna od država koja je ponudila pomoć je Izrael čiji su lideri ranije demantovali navode da je ta zemlja imala veze s eksplozijama.[18]

Ministarstvo inostranih poslova Nemačke saopštilo je da je osoblje nemačke ambasade povređeno u eksploziji kao i da je sama zgrada ambasade oštećena. Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da će Nemačka uputiti pomoć Libanu.[17]

Francuski predsednik Emanuel Makron lično je posetio Bejrut 6. avgusta; ujedno je i prvi svetski lider koji je posetio Bejrut nakon nesreće.[12]

Države i organizacije koje su poslale pomoć

[uredi | uredi kod]
Gradska kuća u Tel Avivu 5. avgusta.
  •  Francuska — Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da će Francuska poslati ekipe civilne zaštite i hitne pomoći kao i nekoliko tona medicinske opreme u Bejrut.[7]
  •  Rusija — Ministarstvo za vanredne situacije Rusije poslaće u Bejrut mobilnu bolnicu s lekarima kao i spasioce, stručnjake (ruske službe za fitosanitarni nadzor) s laboratorijom za otkrivanje nove koronavirusne infekcije.[19]
  •  Izrael
  •  Turska
  •  Azerbejdžan — Azerbejdžanska Republika doniraće milion dolara humanitarne pomoći.[20]
  •  Jermenija
  •  SAD — Američki predsednik Donald Tramp objavio je da su tri velika aviona na putu prema Libanu sa medicinskim osobljem i proizvodima, vodom i hranom.[21]
  •  Kanada
  •  Ujedinjeno Kraljevstvo — UK je najavila da će pomoći Bejrutu s pet miliona funti i da će obezbediti medicinsku pomoć kao i pomoć u potrazi za preživelima, izjavio je britanski ministar spoljnih poslova Dominik Rab.[22]
  •  Australija — Država Australija najavila je da će dati 1,4 miliona dolara za humanitarnu podršku Bejrutu. Australijska ministarka spoljnih poslova Mariza Pejn je najavila da će se novac uložiti u Svetski program hrane i Crveni krst kako bi se obezbedila hrana, medicinska pomoć i osnovna dobra stanovništvu Bejruta. Ambasada Australije je takođe oštećena u eksploziji.[23]
  •  Kina
  •  Holandija — Holandija će poslati ukupno 67 ljudi, među kojima su lekari, policajci i vatrogasci, u Bejrut.[23]
  •  Nemačka — Nemačka će poslati 47 spasilaca u Bejrut.[23]
  •  Srbija — Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uputio je telegram saučešća predsedniku Libana, Mišelu Aunu, povodom eksplozije, i naveo da je Srbija spremna, ako je potrebno i u okviru svojih mogućnosti, pruži pomoć u otklanjanju posledica razaranja glavnog grada Libana.[24]
  •  Hrvatska — Republika Hrvatska će poslati više od 120.000 evra pomoći.[21]
  •  Evropska unija — Evropska unija angažovala je sistem za civilnu zaštitu kako bi se skupila oprema i ljudstvo da bi se pomoglo glavnom gradu Libana. Planirano je da se pošalje više od 100 vatrogasaca s vozilima i psima tragačima kao i opremom za nalaženje ljudi zatrpani u ruševinama. Češka Republika, Francuska, Nemačka, Grčka, Poljska i Holandija u tome učestvuju i očekuje se da im se pridruže i ostale članice.[23]
  •  Ujedinjene nacije
  •  Irak — Država će poslati u Liban šest kamiona hitne medicinske pomoći kao i medicinski tim.[23]
  •  Jordan — Kralj Jordana Abdulah II obećao je da će njegova zemlja poslati „poljsku” bolnicu, specijaliste i medicinsko osoblje.[23]
  •  Katar — Država Katar će poslati „poljske” bolnice u Bejrut pošto je „tamošnji zdravstveni sistem preopterećen”.[23]
  •  Saudijska Arabija
  •  Sirija
  •  UAE


Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Khoury, Jack; Landou, Noa (4 August 2020). „Massive explosion shakes Lebanese capital, buildings near Beirut port reportedly damaged” (en). Haaretz. Pristupljeno 4 August 2020. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 „Povećava se broj žrtava u Bejrutu nakon stravične eksplozije, potraga za nestalima u ruševinama”. RTS. 4.8.2020.. Pristupljeno 5.8.2020. 
  3. „Beirut blast death toll hits 100 as Lebanon mourns”. www.dailystar.com.lb. 
  4. „Dan posle eksplozije; Guverener Bejruta: Oko 300.000 ljudi ostalo je bez doma, šteta je između tri i pet milijardi dolara”. 
  5. „Grad sravnjen kao da je pala bomba — Bejrut dan posle”. 
  6. „"Nećemo stati dok ne nađemo osobu odgovornu za to što se dogodilo"”. B92. 5.8.2020.. Pristupljeno 5.8.2020. 
  7. 7,0 7,1 „Francuska šalje medicinsku pomoć i ekipe civilne zaštite u Bejrut”. N1. 5.8.2020.. Arhivirano iz originala na datum 2020-08-05. Pristupljeno 5.8.2020. 
  8. CNN, Ghazi Balkiz, Tamara Qiblawi and Ben Wedeman. „Huge explosion rocks Beirut, injuring thousands across Lebanese capital”. CNN. Pristupljeno 5.8.2020. 
  9. News, A. B. C.. „Crisis hits Lebanon's hospitals, among the best in Mideast” (en). ABC News. Pristupljeno 5.8.2020. 
  10. Grzeszczak, Jocelyn (6.8.2020.). „15 godina građanskog rata, korona i ekonomska kriza u Libanu”. Blic. Pristupljeno 6.8.2020. 
  11. Grzeszczak, Jocelyn (4.8.2020.). „What is the Port of Beirut? Everything We Know About the Site Following Deadly Explosion”. Newsweek. Pristupljeno 5.8.2020. 
  12. 12,0 12,1 12,2 12,3 „Eksplozija u Bejrutu: Nemiri na antivladinim protestima, policija koristila suzavac”. Danas. 7.8.2020.. Pristupljeno 7.8.2020. 
  13. 13,0 13,1 13,2 „Bejrut posle eksplozije — suzavac na antivladinim protestima”. RTS. 7.8.2020.. Pristupljeno 7.8.2020. 
  14. Rasheed, Arwa Ibrahim, Ramy Allahoum , Zaheena. „LIVE: Protests as Lebanon detains 16 over Beirut explosion”. www.aljazeera.com. Pristupljeno 7.8.2020. 
  15. „Libanski predsednik ne isključuje mogućnost spoljnog uplitanja u eksploziju u Bejrutu”. RTS. Pristupljeno 8.8.2020. 
  16. „Interpol šalje tim u Bejrut”. B92. Pristupljeno 8. 8. 2020. 
  17. 17,0 17,1 „Francuska šalje medicinsku pomoć i ekipe civilne zaštite u Bejrut”. Al Jazeera Balkans. 5.8.2020.. Pristupljeno 5.8.2020. 
  18. „Nakon eksplozije u Bejrutu, mnoge zemlje ponudile pomoć Libanu”. N1. Arhivirano iz originala na datum 2020-08-05. Pristupljeno 8.5.2020. 
  19. „Rusija šalje u Bejrut pet aviona sa mobilnom bolnicom i lekarima”. Sputnik Srbija. Pristupljeno 5.8.2020. 
  20. „Azerbaijan to provide $1M in aid to Lebanon after blast”. Anadolu Agency. 6. 8. 2020.. Pristupljeno 8. 8. 2020. 
  21. 21,0 21,1 „Eksplozija u Bejrutu: Traže se preživeli pod ruševinama, svet šalje pomoć”. N1. Arhivirano iz originala na datum 2020-08-09. Pristupljeno 9.8.2020. 
  22. „Spasioci tragaju za nestalima u Bejrutu, potresna svedočanstva preživelih posle eksplozije”. RTS. Pristupljeno 5.8.2020. 
  23. 23,0 23,1 23,2 23,3 23,4 23,5 23,6 „Novi bilans u Bejrutu - stradalo 135 osoba, proglašeno vanredno stanje u Libanu”. N1. Arhivirano iz originala na datum 2020-08-09. Pristupljeno 6.8.2020. 
  24. „Vučić: Srbija spremna da pomogne Libanu u otklanjanju posledica eksplozije”. rts.rs. Pristupljeno 5. 8. 2020. 

Vanjske veze

[uredi | uredi kod]