Roger II od Sicilije
| Roger II od Sicilije | |
|---|---|
| |
| Freska sa likom Rogera II Sicilijanskog | |
| Vladavina | 1130. - 1154. |
| Nasljednik | Vilijam I Sicilijanski |
| Rođenje | 1093. Mileto, Kalabrija |
| Smrt | 26. februar 1154. Palermo, Kraljevina Sicilija |
Roger II Sicilijanski (1093—26. februar 1154) je bio prvi kralj Sicilije (1130. — 1154.) u vrijeme kad je Kraljevina Sicilija obuhvaćala Siciliju i Južnu Italiju.
U početku je bio grof Sicilije 1105, zatim je postao vojvoda Apulije 1127, a 1130. je postao prvi kralj Sicilije. Ujedinio je sve teritorije, koje su osvojili Normani u jedno kraljevstvo.
Kada je Vilijam II Apulijski umro 1127. bez naslednika Roger je polagao pravo na sve Otvilske posede na poluostrvu i feudalnu vlast nad Capuom. Papa je bio protiv ujedinjenja Sicilije i Apulije.
Papa se zalagao 1127. za krstaški rat protiv Rogera II Sicilijanskog, pa je stvorio neuspešnu koaliciju protiv njega. Već u avgustu 1128. papa je bio prinuđen da postavljanjem prizna Rogera vojvodom Apulije i Kalabrije. Do 1129. Roger je skršio otpor barona i gradova, tako da je septembra 1129. priznat i od Napulja, Capue i ostalih. Roger je zatim započeo sa uvođenjem reda.
Kada je 1130. umro papa Honorije III usledili su dvostruki izbori za papu. Inocent II je pobegao u Francusku, a Roger je podržavao antipapu Anakleta II. Roger je nagrađen krunom za tu podršku, pa 27. septembra 1130. Roger postaje papinom bulom kralj Sicilije. Krunisan je u Palermu na Božić 1130. godine.
Pokrenut je rat, koji je trajao oko 10 godina. Čuveni tvorac cistercitskog reda Bernard od Clairvauxa je podržavao papu Inocenta II, pa je stvorio veliku koaliciju protiv antipape Anakleta II i Rogera Sicilijanskog. Koaliciji su se pridružili kralj Francuske Luj VI, kralj Engleske Henrik I i car Lotar III. U međuvremenu se pobunio i jug Italije. Roger je smirio pobunu u Apuliji, ali pobunjenici su zauzeli papinski Benevento. Roger ja nakon poraza od pobunjenika napustio jug Italije i pobegao na Siciliju. Car je došao do Rima da bi bio krunisan i posle toga je otišao, tako da su pobunjenici ostali bez očekivane pomoći. Do jula 1134. Roger je prisilio većinu pobunjeničkih kolovođa da se pokore. Jedino je princ Capue pobegao, pa Roger postavlja svog sina Alfonsa na tron Capue.
Ponovo je car Lotar III skupio saveznike protiv normanskog kraljevstva. Piza, Genova i Bizant su se bojali jačanja normanskog kraljevstva, pa se udružuju protiv Rogera. Pisansku flotu je predvodio svrgnuti princ Capue i iskrcao se u Napulju 1135. Pobunjenici su čuli da je Roger bolestan, pa su se nadali lakoj pobedi. Zauzeli su tvrđavu Aversa i dosta teritorija oko Napulja. Jedino je Capua odolevala pobunjeničkim napadima. Roger se iskrcao sa kraljevskom armijom kraj Salerna i povratio je sve teritorije osim Napulja.
Velika carska vojska dolazi 1136. godine. Predvodili su je car Lotar III i vojvoda Bavarske Henrik Ponosni. Carska armija je uz pomoć pobunjenika opsedala Salerno. Roger je ostao na Siciliji. Salerno se predao, a posle toga carska vojska sa pobunjenicima kreće južnije u Apuliju. Juna 1137. Lotar III je nakon opsade zauzeo Bari. Nakon osvajanja Apulije car se vraća u Nemačku.
Nakon odlaska carske vojske, Rućer II se iskrcava u Kalabriji, da povrati zauzete teritorije. Ne samo da je povratio teritorije, nego je i Serdžije VII Napuljski priznao Rogera gospodarem Napulja, čime je prestalo postojati nezavisno napuljsko vojvodstvo. Napulj je time integrisan u normansku kraljevinu.
Roger je onda krenuo na Benevento i severnu Apuliju, gde je vojvoda Ranulf II Alifški gubio podršku. Međutim imao je nemačke vojnike i 1 500 vitezova iz Melfija, Tranija, Troja i Barija, koji su bili spremni da se bore. U Bitci kod Rignana 30. oktobra 1137. Roger II i Sergije VII Napuljski sukobili su se sa Ranulfovom vojskom. Roger II je tu pretrpio veliki poraz. Sergije VII Napuljski je poginuo, a Roger je pobegao sa bojnog polja. Antipapa Anaklet II umire 1138, a Inocent II odbija da se pomiri sa kraljem Rogerom II Sicilijanskim.
Roger je ponovo napao u proleće 1138. godine. Uništio je sve pobunjeničke zamkove i pri tome je nakupio veliki ratni plen. Ranulf je pobegao u Troju, ali tu umire 1139. godine.
Nakon smrti antipape Anakleta II, Roger je pokušavao da dobije priznanje od pape Inocenta II da je on kralj. Papa ne pristaje i napada Kraljevinu Siciliju sa velikom vojskom. Roger je u jednoj bici 1139. zarobio papu, pa je poniženi papa bio prisiljen da prizna Rogera kraljem Sicilije, Apulije i Capue. Precizne granice Sicilijanske kraljevine određene su tek 1144. godine. Te zemlje će sledećih sedam vekova predstavljati kraljevstva Sicilije i Napulja ili još kasnije Kraljevstva dviju Sicilije.
Posle toga 1139. predaje se Bari sa svojih 50 000 stanovnika iza velikih zidina. Nakon zauzimanja južne Italije Roger donosi niz zakona 1140. i stvara centralizovanu vlast. Smanjio je moć vazala, koji su se dotad stalno bunili. Vlast dolazi u ruke sicilijanske birokratije. Kada je centralizovao vlast stvorio je i novi novac dukat, nazvan po vojvodstvu Apuliji.
Postao je jedan od najvećih kraljeva Evrope. U Palermu je Roger okupio oko sebe najučenije ljude raznih nacija. Kraljevina Sicilija je postala vodeća pomorska sila Mediterana. Moćna flota je izvršila seriju osvajanja na afričkoj obali (1135 — 1153). Tripoli je zauzet 1146, a rt Boan 1148. godine. Ta osvajanja su izgubljena tokom sledećeg kralja i nikad nisu bila integralni deo kraljevstva.
Drugi krstaški rat (1147 — 1148) pružio je Rogeru II Sicilijanskom priliku da obnovi napade na Bizant, koji je bio tradicionalni normanski neprijatelj. Roger nikad nije sam išao u pohod protiv Bizanta. Njegov admiral je 1147. napao Krf. Krf je kapitulirao zahvaljujući ponuđenom mitu i nezadovoljstvu zbog velikih bizantskih poreza. Otišli su do Peloponeza, gde su opljačkali Atinu. Posle toga su se pokrenuli prema jonskim ostrvima. Razarali su duž Eubeje i Korintskog zaliva sve do Tebe, gde su opljačkali manufakture svile i sav tekstil. Odneli su to u Palermo i stvorili su bazu za sicilijansku industriju svile.
Tokom 1149. Krf je vraćen pod bizantsku vlast. Rogerov admiral je krenuo u kaznenu ekspediciju protiv Konstatinopolisa, ali nije mogao da se iskrca. Roger je umro 26. februara 1154. godine. Nasledio ga je sin Vilijam I Sicilijanski.
- Roger II Sicilijanski , njegovi preci i potomci (en)