Џо Луис
| Џо Луис | |
|---|---|
 Луис 1941. године | |
| Пуно име | Џозеф Луис Бароу |
| Име по рођењу | Јосепх Лоуис Барроw |
| Надимак | Јое Лоуис |
| Датум рођења | 13 мај, 1914 |
| Место рођења | Лафејет (Алабама) САД |
| Датум смрти | 12. април 1981. (66 год.) |
| Место смрти | Парадајс (Невада) САД |
| Пребивалиште | САД |
| Држављанство | америчко |
| Занимање | боксер |
Џозеф Луис Бароу (13. мај 1914 – 12. април 1981), познат као Џо Луис или „Смеђи бомбардер” био је амерички професионални боксер који се такмичио од 1934. до 1951. године. Он је владао као светски првак у тешкој категорији од 1937. до 1949. године, и сматра се једним од највећих боксера тешке категорије свих времена. Луисова владавна шампионатима трајала је 140 узастопних месеци, током којих је учествовао у 26 борби за шампионску титулу. 27. борба, против Езарда Чарлса 1950. године, била је изазов за Чарлсову титулу у тешкој категорији и зато није укључена у Луисову владавину. Он је победио у 25 узастопних одбрана наслова.[1][2][нб 1] Године 2005, Луис је проглашен за најбољег тешкаша свих времена од стране Међународне организације за истраживање бокса,[3] и рангиран је на првом месту ранг листе „100 највећих ударача свих времена” магазина The Ring.[4]
Луисов културни утицај осетио се далеко изван ринга. Сматра се да је он прва особа афроамеричког порекла која је стекла статус националног хероја у Сједињеним Државама, а такође је био фокална тачка антинацистичких сентимента у периоду пре и током Другог светског рата.[5] Он је био од велике важности за интегрисање игре голфа, разбијајући спортску расну баријеру у Америци, појављујући се под изузећем спонзора на ПГА такмичењу 1952.[6][7][8]
Детројтска Џо Луис арена, некадашња кућа Детројтских ред вингса Националне хокејашке лиге, и Џо Луисов голф терен „The Champ” у округу Кук, јужно од Чикага у Ривердејлу у држави Илиноис, именовани су у његову част.
Детињство и младост
[уреди | уреди извор]Рођен у сеоском округу Ћејмберс, Алабама (у рушној згради у Бел Чапел улици, која се налазила око пар километара од Државног пута 50 и отприлике десет километара од Лафајета), Луис је био седмо од осморо деце Манро Бароуа и Лили (Рис) Бароу.[9][10] Он је тежио 11 лб (5 кг) при рођењу.[9] Оба његова родитеља била су деца бивших робова, који су се наизменично бавили наполичарством и изнајмљивањем фарми.[11] Манро је био претежно Афроамериканац, са делимичним белим пореклом, док је Лили била полу Чероки.[11]
Луис је провео првих десетак година детињства у руралној Алабами, о чему се мало зна.[12] Он је патио од говорног поремећаја и причао је врло мало до своје шесте године.[13] Манро Бароу је био осуђен на боравак у менталној установи 1916. године и као резултат тога, Џо је врло мало знао о свом биолошком оцу.[14] Око 1920. године, Луисова мајка се удала за Пата Брукса, локалног грађевинског извођача радова, након што је примила вест да је Манро Бароу умро док је био институционализован (у стварности, Манро Бароу је живео до 1938. године, несвестан славе свог сина).[15]
Године 1926, потресана бандом белаца из Кју-клукс-клана, Луисова се породица преселила у Детроит у Мичигену, у оквиру великих миграција након Првог светског рата.[16][17] Џојев брат је радио за Фордову компанију мотора (где је и Џо једно време радио у фабрици Ривер Руж[18]), а породица се настанила у кући у 2700 Катрин (сада Мадисон) улици у детроитској четврти Блек ботом.[19]
Луис је једно време похађао Средњу професионалну школу у Бронсону, како би научио израду кабинета.[18]
Порези и финансијски проблеми
[уреди | уреди извор]Упркос Луисовим уносним зарадама током година, највећи део прихода припао је његовим менаџерима. Од преко 4,6 милиона долара које је зарадио током своје боксерске каријере, сам Луис је добио само око 800.000 долара.[18] Луис је упркос тога био изузетно великодушан према својој породици, плаћајући за куће, аутомобиле и образовање за своје родитеље, браћу и сестре,[20] често новцем који му је исплатио Џејкобс.[21] Уложио је у бројне бизнисе, који су на крају пропали,[20] укључујући Џо Луисов ресторан, Џо Луисову осигуравајућу компанију, софтбол тим назван Браун бомбаши, Џо Луисову млечну компанију, Џо Луисове помаде (производе за косу), Џо Луис пунч (пиће), ПР фирму Луис-Ровер, фарму коња и кафић Румбуги у Чикагу.[22] Он је издашно даривао и владине институције, исплаћујући град Детроит за сву социјалну помоћ коју је његова породица у прошлости примила.[20]
Оставштина
[уреди | уреди извор]Луис се сматра једним од највећих боксера свих времена. Владао је као светски шампион у тешкој категорији од 1937. до 1949. године, током којих је учествовао у 26 првенствених борби, победио 21 борца,[23][24] остварио 25 одбрану и био светски шампион 11 година и 10 месеци. Последња два су и даље рекорди у тешкој категорији, прва у било којој дивизији.[25] Луис је освојио највише светских борби за титулу у тешкој категорији у историји, са 26 година.[26][27][28] Поред својих достигнућа у рингу, Луис је изрекао два позната запажања у боксу: „Може да бежи, али не може да се сакрије“ и „Свако има план док не буде погођен“.[29][18][30]
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Лоуис' фигхт агаинст Јохннy Давис ин 1944 wас ан еxхибитион аццординг то соме соурцес; отхер соурцес инцлудинг ИБХОФ цонсидер ит а легитимате титле фигхт, wхицх wоулд бринг Лоуис' дефенсес то 26.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Јое Лоуис|Британница
- ^ Тyсон Фурy сетс сигхтс он Јое Лоуис' рецорд оф 25 цонсецутиве титле дефенцес
- ^ Wебарцхиве оф Интернатионал Боxинг Ресеарцх Организатион хе хас 19 голд медалс, 8 силвер, анд 3 бронзе (март 2005). „Алл Тиме Ранкингс”. Архивирано из оригинала 7. 7. 2007. г. Приступљено 19. 6. 2009.
- ^ „Јое Лоуис (1914–1981)”. Тхе Америцан Еxпериенце Тхе Фигхт. Публиц Броадцастинг Сyстем. 22. 9. 2004. Приступљено 24. 6. 2012.
- ^ Јохн Блоом; Мицхаел Невин Wиллард, ур. (2002). Спортс Маттерс: Раце, Рецреатион, анд Цултуре. Неw Yорк: Неw Yорк Университy Пресс. стр. 46—47. ИСБН 978-0-8147-9882-9.
- ^ „Целебратинг Блацк Хисторy Монтх: Јое Лоуис”. Архивирано из оригинала 26. 2. 2016. г. Приступљено 28. 4. 2009.
- ^ Лернер, Рицх (12. 11. 2007). „Тхе Броwн Бомбер'с Греен Легацy”. Тхе Голф Цханнел. Архивирано из оригинала 17. 11. 2007. г.
- ^ „ПГА цлеарс wаy фор Јое Лоуис то цомпете ин Сан Диего Опен меет”. Даyтона Беацх Морнинг Јоурнал. Флорида. Ассоциатед Пресс. 16. 1. 1952. стр. 6.
- ^ а б Бак, п. 6.
- ^ Белл Цхапел Рд (1. 1. 1970). „белл цхапел роад лафаyетте алаБАМА – Гоогле Мапс”. Мапс.гоогле.ие. Приступљено 31. 12. 2013.
- ^ а б Бак, п. 5.
- ^ Он тхис даy ин Алабама хисторy: Боxер Јое Лоуис wас борн
- ^ Бак, пп. 6–7.
- ^ Бак, п. 7.
- ^ Бак, пп. 7–8.
- ^ Бак, п. 11.
- ^ Еренберг, п. 23.
- ^ а б в г „Арлингтон Натионал Цеметерy Биограпхy оф Јое Лоуис”. Архивирано из оригинала 20. 04. 2009. г. Приступљено 28. 4. 2009.
- ^ Бак, пп. 13–14.
- ^ а б в „Јое Лоуис”. ПБС.орг. Приступљено 27. 4. 2009.
- ^ Гибсон, п. 236
- ^ Тхе Ред Саундерс Ресеарцх Фоундатион Архивирано 2013-04-03 на сајту Wayback Machine
- ^ „Не собираюсь ломать челюсть: Владимир Кличко заговорил о возвращении в ринг” (на језику: руски). Приступљено 20. 3. 2021.
- ^ „Главные события десятилетия: бокс” (на језику: руски). 27. 12. 2020. Приступљено 20. 3. 2021.
- ^ „East Side Boxing: IBRO's 25 Greatest Fighters of All Time”. Приступљено 29. 4. 2009.
- ^ „Владимиру Кличко нужно провести один чемпионский бой для повторения рекорда” (на језику: руски). Приступљено 23. 5. 2021.
- ^ „Впереди Тайсона и Али: Владимир Кличко – второй в мире по количеству выигранных чемпионских боев” (на језику: руски). 6. 5. 2021. Приступљено 23. 5. 2021.
- ^ „Володимир Кличко другий в історії боксу за кількістю виграних чемпіонських боїв” (на језику: украјински). 5. 5. 2021. Приступљено 23. 5. 2021.
- ^ Sugar, Bert Randolph (17. 5. 2006). „Boxing's Greatest Fighters: Joe Louis”. ESPN. Приступљено 29. 4. 2009.
- ^ „Top 10 Greatest Boxers of All Time”. 12. 9. 2006. Приступљено 29. 4. 2009.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Astor, Gerald (1974). "... And a Credit to His Race": The Hard Life and Times of Joseph Louis Barrow, a.k.a. Joe Louis. New York: Saturday Review Press. ISBN 978-0-8415-0347-2.
- Bak, Richard (1998). Joe Louis: The Great Black Hope. New York: Perseus Publishing. ISBN 978-0-306-80879-1.
- Drake, Robert, "Joe Louis, the Southern Press, and the 'Fight of the Century,'" Sport History Review, 43 (May 2012), 1–17.
- Erenberg, Lewis A. (2005). The Greatest Fight of Our Generation: Louis v. Schmeling. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-517774-9.
- Gibson, Truman K.; Steve Huntley (2005). Knocking Down Barriers: My Fight for Black America. Chicago: Northwestern University Press. ISBN 978-0-8101-2292-5.
- Libby, Bill (1980). Joe Louis, the Brown Bomber. New York: Lothrop, Lee & Shepard Books. ISBN 978-0-688-41968-4.
- Louis, Joe (1978). My Life. Brighton: Angus & Robertson. ISBN 978-0-207-95834-2.
- Louis, Joe; Barbara Munder (1988). Joe Louis: 50 Years an American Hero. New York: McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-003955-1.
- Margolick, David (2005). Beyond Glory: Joe Louis Vs. Max Schmeling, and a World on the Brink. New York: Vintage Books. ISBN 978-0-375-72619-4.
- Mead, Chris (1985). Champion – Joe Louis, Black Hero in White America. New York: Scribner. ISBN 978-0-684-18462-3.
- Myler, Patrick (2005). Ring of Hate: Joe Louis vs. Max Schmeling: The Fight of the Century. New York: Arcade Publishing. ISBN 978-1-55970-789-3.
- Nagler, Barney (1972). Brown Bomber. New York: World. ISBN 978-0-529-04522-5.
- Roberts, James B.; Alexander B. Skutt (2006). The Boxing Register: International Boxing Hall of Fame Official Record Book (4th ed.). Ithaca: McBooks Press. ISBN 978-1-59013-121-3.
- Schaap, Jeremy (2005). Cinderella Man. Boston: Houghton Mifflin Harcourt. ISBN 978-0-618-55117-0.
- Vitale, Rugio (1991). Joe Louis: Boxing Champion. Los Angeles: Holloway House Publishing Company. ISBN 978-0-87067-570-6.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
- FBI file on Joe Louis
- Joe Louis Amateur Record from BoxArec
- Joe Louis profile at Cyber Boxing Zone
- The Fight of the Century NPR special on the selection of the radio broadcast to the National Recording Registry
- Јое Лоуис на сајту IMDb (језик: енглески)
- "Remembering Joe Louis", WTVM
- Louis to train in Thomas bout old newspaper clipping
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Уметничке | |
| Људи | |
| Остале | |
