Пређи на садржај

Арондисман

С Википедије, слободне енциклопедије

Aрондисман (фр. Arondissement) је административна подела географске зоне или конфедерација земље.[1][2][3] Арондисман је управљен од стране центране администрације земње који су распоређени у свакој зони. Администритирање арондисмана помаже Влади како би имала већи поглед над зонама, давајући права синскокрипцији која се окупира за своју регију.[4][3][5]

Арондисмани у свету

[уреди | уреди извор]

Државе које користе арондисмане су Белгија, Бенин, Канада, Конго, Француска, Хаити, Мароко, Сенегал и Швајцарска. Све ове државе имају француски као званичан језик.

Француска

[уреди | уреди извор]

Француски 101 департман је подељен на 342 арондисмана,[6] што се може грубо превести као дистрикти. Главни град арондисмана назива се подпрефектура. Када арондисман садржи префектуру (главни град) департмана, та префектура је главни град арондисмана, која делује као префектура и као подпрефектура. Арондисмани су даље подељени на кантоне[7][8] и комуне.[9][10]

Општински арондисман

[уреди | уреди извор]

Општински арондисман (фр. arrondissement municipal, изговара се [aʁɔ̃dismɑ̃ mynisipal]), је одсек комуне, који се користи у три највећа града: Паризу, Лиону и Марсеју. ОН функционише као још нижа административна подела, са сопственим градоначелником. Иако се обично називају једноставно „арондисманима“, не треба их мешати са департманским арондисманима, који су групације комуна унутар једног департмана.[11][12][13] Формални превод је „дистрикт”.

Белгија је федерализована земља која се географски састоји од три региона, од којих су само Фландрија (Флемишки регион)[14][15] и Валонија (Валонска регија)[16] подељене на по пет провинција; Регион главног града Брисела[17][18] није нити покрајина нити је њен део.[19]

У Белгији постоје административни, судски и изборни арондисмани. Они се могу или не морају односити на идентична географска подручја.

Северна Америка

[уреди | уреди извор]

Од 2015. године, десет департмана Хаитија је подељено на 42 округа.[25]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Arrondissement | Meaning of Arrondissement by Lexico”. Lexico Dictionaries | English (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 04. 2020. г. Приступљено 19. 4. 2020. 
  2. ^ „arrondissement”. Lexico UK English Dictionary. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 2020-03-22. г. 
  3. ^ а б „ARRONDISSEMENT”. Cambridge English Dictionary. Cambridge University Press. Приступљено 12. 9. 2019. 
  4. ^ „ARRONDISSEMENT | meaning in the Cambridge English Dictionary”. dictionary.cambridge.org (на језику: енглески). Приступљено 19. 4. 2020. 
  5. ^ „Arrondissement”. Merriam-Webster Dictionary. Приступљено 12. 9. 2019. 
  6. ^ „Circonscriptions administratives au 1er janvier 2015 : comparaisons régionales” [Administrative constituencies of 1 January 2015: regional comparisons] (на језику: француски). INSEE. Архивирано из оригинала 30. 4. 2014. г. Приступљено 5. 7. 2015. 
  7. ^ Roger Brunet (2015). „New cantons in France: Name games”. L'Espace Géographique. 44. doi:10.3917/eg.441.0073Слободан приступ. 
  8. ^ LOI n° 2013-403 du 17 mai 2013 relative à l'élection des conseillers départementaux, des conseillers municipaux et des conseillers communautaires, et modifiant le calendrier électoral
  9. ^ Téléchargement - Année 2019: Liste des arrondissements
  10. ^ André de Laubadère, Jean-Claude Vénézia, Yves Gaudemet, Traité de droit administratif, 12th edition, LGDJ, 1992, vol. 1, nr. 168–169.
  11. ^ „Code officiel géographique au 1er janvier 2021 | Insee”. www.insee.fr. Приступљено 2021-11-09. 
  12. ^ Ministère de l'intérieur, Les élections départementales : comprendre ce qui change (на језику: француски), Архивирано из оригинала 10. 8. 2016. г., Приступљено 2015-07-30 
  13. ^ „Quelles sont les compétences des départements ?”. Vie publique.fr (на језику: француски). Приступљено 2021-11-05. 
  14. ^ Janssens, Rudi (2008). Language use in Brussels and the position of Dutch. Some recent findings. (PDF) (на језику: енглески). Brussels Studies. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 9. 2015. г. Приступљено 24. 11. 2018. 
  15. ^ „Bruxelles est francophone à 92%, selon les déclarations fiscales”. Le Soir (на језику: француски). 4. 12. 2017. Приступљено 24. 7. 2020. 
  16. ^ The Belgian Constitution (PDF). Brussels, Belgium: Belgian House of Representatives. мај 2014. стр. 5. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 8. 2015. г. Приступљено 10. 9. 2015. „Article 3: Belgium comprises three Regions: the Flemish Region, the Walloon Region and the Brussels Region. Article 4: Belgium comprises four linguistic regions: the Dutch-speaking region, the French-speaking region, the bilingual region of Brussels-Capital and the German-speaking region. 
  17. ^ „Mini-Bru | IBSA”. ibsa.brussels. Архивирано из оригинала 9. 3. 2021. г. Приступљено 17. 3. 2021. 
  18. ^ „Loop van de bevolking” (на језику: холандски). Statbel. 2012-12-04. Архивирано из оригинала 23. 8. 2022. г. Приступљено 2022-08-24. 
  19. ^ „Police Zones”. Архивирано из оригинала 2006-11-09. г. Приступљено 2006-11-02. 
  20. ^ „Belgium Arrondissements (as of 2010)”. Statoids. 
  21. ^ „Judiciary Organisation” (PDF). dekamer. Belgian house of representatives. Приступљено 26. 1. 2019. 
  22. ^ Taelman, Piet; Severen, Claudia Van (2018). Civil Procedure in Belgium. Netherlands: Wolters Kluwer Legal & Regulatory U.S. ISBN 978-90-411-9580-7. 
  23. ^ Proposal for an ordonnance, stating the Governor's powers for the "arrondissement Brussels", the latter should be seen as the part of the arrondissement Brussels-Halle-Vilvoorde that is not part of the Flemish Brabant province.
  24. ^ „Factsheet on the Provinces” (PDF). The Belgian Chamber of Representatives. Архивирано (PDF) из оригинала 2007-09-27. г. Приступљено 2007-06-22. 
  25. ^ „Mars 2015 Population Totale, Population de 18 ans et Plus Menages et Densites Estimes en 2015” (PDF). Institut Haïtien de Statistique et d’Informatique (IHSI). Архивирано (PDF) из оригинала 6. 11. 2015. г. Приступљено 20. 6. 2017. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]