Владан Вукосављевић (политичар)
Владан Вукосављевић | |||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||||||||||
Датум рођења | 2. април 1962. | ||||||||||||||||||||
Место рођења | Београд, ФНРЈ | ||||||||||||||||||||
Држављанство | Србија | ||||||||||||||||||||
Народност | српска | ||||||||||||||||||||
Религија | Православље | ||||||||||||||||||||
Универзитет | Правни факултет Универзитета у Београду | ||||||||||||||||||||
Професија | правник | ||||||||||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||||||||||
Политичка странка | Нестраначка личност | ||||||||||||||||||||
|
Владан Вукосављевић (Београд, 2. април 1962) српски је политичар. Бивши је Министар културе и информисања Републике Србије и секретар за културу града Београда.
Биографија
[уреди | уреди извор]Дипломирао је на Правном факултету у Београду. Имао је неколико студијских боравака у Француској и Немачкој, а похађао је и постдипломски специјалистички курс на Правном факултету на тему Међународни уговори.[1]
Вукосављевић је радио у спољној трговини у београдском предузећу Универзал. Био је директор и власник предузећа за промет некретнинама и пружање правних услуга, а од 2002. године директор и сувласник предузећа за односе с јавношћу Logos public Relations.[2]
На место секретара за културу Града Београда именован је 2013. године. Члан је Крунског кабинета породице Карађорђевић.
Као министар културе залагао се за заштиту ћириличног писма и доношење закона којим би се додатно заштитила и дао примат ћирилици, напомињући да се тиме не угрожава латинично писмо и употреба два писма од стране грађана.[3]
Говори енглески и француски језик.
Награде и признања
[уреди | уреди извор]- Велики крст Ордена Белог орла, доделио престолонаследник Александар Карађорђевић (2017);[4]
- Орден Светог Саве другог степена, доделио патријарх српски Иринеј (3. октобар 2020).[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Званичан сајт Владе Републике Србије
- ^ „Нови састав Вучићевог кабинета” Архивирано на сајту Wayback Machine (12. август 2016), pressrs.ba, 8. август 2016.
- ^ Стефановић, Саша (2023). Успон и пад ћирилице: од Кримског рата до Кримског рата. Андрићград, Вишеград: Андрићев институт. стр. 450—500.
- ^ „Обележено 25 година постојања Крунског савета”.
- ^ „Vukosavljeviću orden Svetog Save”. Danas. 3. oktobar 2020.