Влакна
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Влакна могу имати различите улоге . Могу се јављати у човековом телу, храни, одећи. Што се тиче тела, она су неопходна за живот.
Тело
[уреди | уреди извор]Уз помоћ влакана се мишићи везују за кости. Влакна могу бити у виду мишићних тетива, као и коштани калцификати. Калцификација је процес накупљања наслага калцијума на мишићима или осталим меким ткивима. Најчешћи проблеми који се јављају код влакана су:
- Контрактура влакана
- Микротрауме влакана
- Деформација при рођењу особе
Контрактура влакана
[уреди | уреди извор]Најчешће се јавља код ломова костију које су влакнима везане за мишиће. Због потребе гипсирања одређеног лома, део тела мирије у неутралном положају и није у могућности да врши истезања и савијања. Када мишић, везан за влакно, стагнира две до три недеље, долази до контрактуре- онемогућено је кретање тог дела тела.
Микротрауме влакана
[уреди | уреди извор]Јављају се при екстремном физичком напору неког мишића везаног за влакно. Оне су вид унутрашњег крварења тог мишића. При том крварењу, влакно је ослабљено тј. његова веза између мишића и кости је покидана. Проблем се открива ултразвучном анализом, док се решава мировањем тог дела тела и наношењем хладне облоге на повреду.
Деформација при рођењу особе
[уреди | уреди извор]Деформација се може јавити у виду недостатка влакна или ограничених могућности влакна. Не постоји ни један вид терапије или интервенције иако се данас развијају начини трансплантације вештачких влакана.
Одећа
[уреди | уреди извор]Јављају се у виду вештчких влакана, јер се тиме решава проблем недостатка текстилне индустрије. Групе влакана на бази целулозе:
- Бакарна
- Вискозна
- Ацетатна
- Акрилна
- Поли-пропиленска
- Полиестерска
- Поли-амидна
- Арамидна
- Еластинска
- Ликра
Бакарна влакна
[уреди | уреди извор]Бакарна влакна се добијају таложељем целулозе растопљене у раствору бакар-оксида лат. CuOH у амонијаку лат. NH3.
Вискозна влакна
[уреди | уреди извор]Вискозно влакно је једно од првих врста вештачке целулозе. Користе се за драперије, ћебад, крпе за судове, тапацирање, завесе, простирке, спортске мајице, постељину.
Ацетатна влакна
[уреди | уреди извор]Ацетатна влакна се производе од целулозе на бази памука или дрвета са ацетат анхидридом, катализаторима и ацетоном. Ова влакна се користе за доњи веш, капуте, траке, тапацирање.
Храна
[уреди | уреди извор]Влакна у храни се дефинишу као супстанца која се налази у спољашњим слојевима житарица или биљака и која не могу да се сваре у дигестивном тракту. Влакна се не апсорбују и не варе, већ остају у цреву где моделују варење других нутријената и регулишу перисталтику. У зависноти од проблема, користе се различити типови влакана.
У папирној индустрији, такође постоје лесна целулозна влакна.