Горње Кусце
Изглед
Горње Кусце | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
Управни округ | Косовскопоморавски |
Општина | Гњилане |
Становништво | |
— 2011. | 890 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 29′ 48″ С; 21° 28′ 56″ И / 42.49667° С; 21.48222° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 556 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 38250 |
Регистарска ознака | GL |
Горње Кусце (алб. Kufcë e Epërme или Kufca e Epërme) су насеље у општини Гњилане, Косово и Метохија, Република Србија.
Становништво
[уреди | уреди извор]Демографија[1] | ||
---|---|---|
Година | Становника | |
1961. | 1.378 | |
1971. | 1.670 | |
1981. | 1.817 | |
1991. | 1.922 |
Национални састав
[уреди | уреди извор]Попис 2011.
[уреди | уреди извор]Порекло становништва по родовима
[уреди | уреди извор]Српски родови:
- Љубићи (13 кућа, Св. Арханђео); досељени из прилепског краја са Дилинцима у Шилову још пре албанског досељавања, у другој половини XVII века.
- Крцићи (4 к., Св. Арханђео). Старина и време досељавања као код Љубића.
- Ограк (2 к., Св. Ңикола). Старина и време досељавања као код Љубића.
- Маричићи (9 к., Св. Никола); досељени убрзо после Љубића из прилепског краја.
- Чокићи (6 к.) и Миљковићи (3 к.). Славе Св. Николу. Старина и време досељавања као код Маричића.
- Бугари (3 к.), од којих су постали Чорбини (5 к.). Славе Св. Димитрија, досељени су из Бугарске нешто после Маричића.
- Спасићи (10 к., Св. Ђорђе), досељеници непознате старине.
- Коцомановићи (5 к., Св. Лука], досељени из Мелова код Лебана. Побегли су од освете, јер су тамо убили неког Турчина.
- Зубићи (1 к., Св. Никола). Исељен због зулума из Прилепнице око 1830. године.
- Врањци (4 к., Св. Никола), досељени из врањског краја око 1850. године.
- Пашићи (4 к., Св. Мина), досељени из Ранилуга кад и Врањци.
- Шиљци (5 к., Св. Никола), досељени из Ранилуга са Пашићима.
- Пасјанци (1 к., Св. Андреја). Старином су из Пасјана, живели су у Прилепници, одакле су се преселили око 1860. год. због зулума.
- Баба Јањићи (9 к., Св. Јован). Старином су из Буковика, одакле су од зулума око 1840. године прешли у Добрчану а у Горњем Кусцу настањени око 1875. године.
- Пријакошићи (7 к., Св. Петка), досељени из Пријаковца код Косовске Каменице око 1880. године.
Албански мухаџирски родови:
- Досељени 1878. године из Јабланичког округа, укупно их је било 6 кућа.
Референце
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- СРБИ НА ОКУП! - Гњилане: Срби из околних села продају дедовину Албанцима (11.02.2014) srbinaokup.info (језик: српски)