Пређи на садржај

Лабораторијска чаша

С Википедије, слободне енциклопедије
Чаше различитих величина
УпотребаЧување и мерење
течности
Сродни деловиЛабораторијска боца

Лабораторијске чаше служе за растварање, декантовање, прихватање филтрата при цеђењу, за загревање раствора или за извођење хемијских реакција са већим количинама хемикалија.[1][2][3] Могу се загревати директно на решоима или преко азбестне мрежице на пламену. Има их различитих запремина, а за рад се изабере таква да раствор заузме 2/3 њене запремине.[4]

У оквиру лабораторијске опреме, чаша је углавном цилиндрични контејнер са равним дном.[5] Већина такође има мали излив (или "кљун") за помоћ при сипању. Чаше су доступне у широком распону величина, од једног милилитра до неколико литара. Чаша се разликује од боце по томе што има равне, а не косе странице.[6] Изузетак од ове дефиниције је чаша са благо конусном страном која се зове Филипсова чаша.

Чаше су обично направљене од стакла (данас обично од боросиликатног стакла[7]), али могу бити и од метала (као што је нерђајући челик или алуминијум) или одређене пластике (посебно полиетилен, полипропилен). Уобичајена употреба полипропиленских чаша је гама спектрална анализа течних и чврстих узорака.

(А) Ниска чаша или чаша Грифиновог облика (Б) Чаша високог облика или Берцелијусова чаша (Ц) Равна чаша или кристализатор

Изглед и примена

[уреди | уреди извор]

Стандардне или „ниске“ (А) чаше обично имају висину око 1,4 пута већу од пречника.[7] Уобичајени ниски облик са изливом је осмислио Џон Џозеф Грифин и стога се понекад назива Грифинова чаша.[8][9] Оне су најуниверзалнијег карактера и користе се у различите сврхе – од припреме раствора и декантирања за задржавање отпадних течности пре одлагања до извођења једноставних реакција. Чаше „високог облика“ (Б) имају висину отприлике двоструко од пречника.[7] Ове чаше се понекад називају Берцелијусове чаше, по Јакобу Берцелијусу, и углавном се користе за титрацију.[9] Пљоснате чаше (Ц) се често називају „кристализаторима“ јер се већина користи за кристализацију, али се често користе и као посуда за загревање у врућој купки.

Присуство излива значи да чаша не може имати поклопац. Међутим, када се користе, чаше могу бити прекривене стакленим поклопцем како би се спречила контаминација или губитак садржаја, али омогућавајући вентилацију преко излива.

Чаше су често означене са стране линијама које означавају запремину. На пример, чаша од 250 мл може бити означена линијама које означавају 50, 100, 150, 200 и 250 мл запремине. Ове ознаке нису намењене за добијање прецизног мерења запремине (мензура или волуметријска боца би били прикладнији инструмент за такав задатак), већ за приближну запремину. Већина чаша је тачна до ~10%.

Стандарди

[уреди | уреди извор]

DIN EN ISO 3819:2015-12 дефинише следеће типове и величине:[10]

Тип Номинална запремина
(мл)
Спољашњи пречник
(мм)
±5%
Висина
(мм)
max.
Дебљина зидова
(мм)
min.
Ниска чаша 5 22 32 0.7
10 26 37 0.7
25 34 52 0.7
50 42 62 0.8
100 50 72 0.9
150 60 82 1.0
250 70 97 1.1
400 80 113 1.2
500 85 118 1.3
600 90 128 1.3
800 100 138 1.3
1000 105 148 1.3
2000 130 188 1.4
3000 150 214 1.7
5000 170 274 2.0
10000 220 360 2.0
Висока чаша 50 38 72 0.8
100 48 82 0.9
150 54 97 1.0
250 60 123 1.1
400 70 133 1.2
500 79 140 1.3
600 80 153 1.3
800 90 178 1.3
1000 95 183 1.3
2000 120 244 1.4
3000 135 284 1.7
5000 160 324 2.0
Чаша са танким зидовима 150 60 82 1.11
250 70 97 1.2
400 80 111 1.4
600 90 127 1.4
1000 105 147 1.4
2000 132 187 1.5
5000 170 275 2.5

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Нешић, С. & Вучетић, Ј. 1988. Неорганска препаративна хемија. Грађевинска књига: Београд.
  2. ^ Рајковић, М. Б.; et al. (1993). Аналитичка хемија. Београд: Савремена администрација. 
  3. ^ R. Mihajlović, Kvantitativna hemijska analiza (praktikum), Kragujevac, 1998.
  4. ^ ASTM E960 - 93 (2008) Standard Specification for Laboratory Glass Beakers
  5. ^ Oxford English Dictionary 1989 edition
  6. ^ „Understanding Lab Beakers: A Comprehensive Exploration”. 
  7. ^ а б в British Standard 6523 (1984) Glass beakers for original experiments use
  8. ^ A. I. Vogel (1974) Practical Organic Chemistry Third edition (Longman, London) page 46 ISBN 0-582-44245-1
  9. ^ а б Chemistry World August 2011 Classic kit: Griffin's Beaker
  10. ^ ISO 3819:2015-12.

Литература

[уреди | уреди извор]