Малигни (медицина)
| Малигни | |
|---|---|
| Синоними | Cancer, malignant neoplasm |
 | |
| Малигни тумор (десно) се неконтролисано шири и захвата околна ткива; бенигни тумор (лево) остаје самосталан од суседног ткива | |
| Специјалности | онкологија |
| Симптоми | Умор, квржица(е), промена на кожи, абнормално крварење, продужени кашаљ, необјашњиви губитак телесне тежине.[1] |
| Фактори ризика | Пушење, излагање сунцу, генетика - историја малигнитета, трансплантација чврстих органа (посттрансплантациони малигнитет), заразне болести. |
| Дијагностички метод | биопсија |
| Лечење | Радијациона терапија, sхирургијаy, хемотерапија |
| Фреквенција | 442,4 на 100.000 годишње.[2] |
| Смртност | ~10 милиона годишње.[3] |
Малигни, малигност или малигнитет, је израз који се употребљава за групе тумора који приликом ширења (инвазије) урастају у здраво ткиво и разарају га, а ширењем путем лимфе и крви стварају расад или метастазе у удаљеним органима.[4]
Метастазе имају исте особине раста, ширења и разарања органа као и малигни примарни тумор који се путем крви шире тако да је обично исход по болесника фаталан.
Терминологија
[уреди | уреди извор]По аналогији, израз „малигни”, „малигност” или „малигнитет”, употребљава се и за нека друга стања у медицини (која нису туморски процеси) а у којима је исход терапије неизвестан, односно има лошу прогнозу.[5]
Тако се на пример израз малигни или малигнитет, поред за малигне (злоћудне) туморе, за које се користи и синоним канцер (рак) или малигну трансформацију користи и код не туморских болести нпр:
- Малигни асцитес
- Малигна хипертензија
- Малигни хипертермија
- Малигно запаљење спољашњег ува
- Малигна тродневна маларија (маларије изазвана Плазмдијумом Пласмодиум фалципарум)
- Неуролептични малигни синдром
Епидемиологија
[уреди | уреди извор]Малигност је стална глобална здравствени проблем већ неколико деценија, што је резултирало значајним друштвеним и економским утицајима на појединце са малигнитетом и њихове породице.[4]
Ризик од развоја малигнитета је био 20,2%.[6] У 2018. години код 18 милиона пацијената дијагностикован је малигни тумор, при чему су плућа, дојке и простата најчешћи облик.[6] Поред тога, било је око 10 милиона смртних случајева од рака 2020. године[6] и постоји општи тренд који је показао да се смртност од малигних болести повећала за 28% у последњих 15 година.[6]
Рак плућа има највећу стопу морталитета у поређењу са другим облицима рака, а водећи узрок је пушење дувана.[6] Број пушача у Кини брзо расте, а дуван убија око 3.000 људи сваког дана.[7] Дијагноза рака плућа је најчешћа у старосној групи од 50 до 59 година. Штавише, проузроковао је 1,8 милиона смртних случајева само у 2020. години.[6]
Код старијих од 14 година или млађих, леукемија је најчешћи облик малигнитета мозга и нервног система.[6] Ове особе чине приближно 1% стопе смртности од рака. У старосној групи од 15 до 49 година најчешћи облик малигнитета је карцином дојке који следи рак јетре и плућа.[6] Коначно, они старији од 60 година углавном развијају малигнитет плућа, дебелог црева, желуца и јетре.[6]
Клиничка слика
[уреди | уреди извор]Када се формирају малигне ћелије, симптоми се обично не појављују све док не дође до значајног раста масе тумора. Када се знаци и симптоми појаве, они зависе од локализације, величине и врсте малигнитета. Обично је прилично уопштен и диференцијално дијагностички малигнитет може бити повезан са другим болестима и некада је малигнитет тешко дијагностиковати или погрешно дијагностиковати.
Знаци малигнитета укључују видљиве или мерљиве чиниоце као што су:
- губитак телесне тежине,
- грозница,
- необично крварење.[8]
- умор или промену у апетиту,[8]
- бол (главобоље или болови у костима),
- промене на кожи (нови младежи или кврге),
- кашаљ и необично искаљљавање крви,[9]
Такође постоје знаци и симптоми специфични за жене, укључујући бол у стомаку и надимање или промене у грудима (формирање квржице).[9]
Знаци и симптоми специфични за мушкарце укључују бол или израслине у скротуму или отежано мокрење.[9]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Martin LJ (2020). „Cancer Symptoms”. WebMD – Cancer Centre.
- ^ „Cancer statistics.”. National Cancer Institution. 2. 4. 2015.
- ^ „Cancer”. Factsheets. World Health Organization (WHO). 21. 9. 2021.
- ^ а б Wilkins EM (April. „The Patient with Cancer”. Clinical Practice of the Dental Hygienist Workbook. Lippincott Williams & Wilkins. 2008. стр. 858—869. ISBN 978-1-58255-838-7.
- ^ Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
- ^ а б в г д ђ е ж з Mattiuzzi, Camilla; Lippi, Giuseppe (2019). „Current Cancer Epidemiology”. Journal of Epidemiology and Global Health. 9 (4): 217. ISSN 2210-6014. doi:10.2991/jegh.k.191008.001.
- ^ Bender, Eric (2014-09-10). „Epidemiology: The dominant malignancy”. Nature. 513 (7517): S2—S3. ISSN 0028-0836. doi:10.1038/513s2a.
- ^ а б „Signs and Symptoms of Cancer | Do I Have Cancer?”. web.archive.org. 2020-11-30. Архивирано из оригинала 30. 11. 2020. г. Приступљено 2022-12-17.
- ^ а б в Ellis, Rachel Reiff. „Cancer Symptoms”. WebMD (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-17.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор] | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
