Мало ратно острво
| Мало ратно острво | |
|---|---|
IUCN категорија III (споменик природе) | |
 Поглед на Мало ратно острво | |
  | |
| Место | Земун, Београд  |
| Координате | 44° 49′ 24.016″ N 20° 26′ 15.817″ E / 44.82333778° С; 20.43772694° И |
| Основано | 8. априла 2005. године |
| Управљачко тело | ЈКП „Зеленило Београд“ |
Мало ратно острво или Коњско острво је ада у Београду, која се налази на ушћу реке Саве у Дунав и припада општини Земун.
Локација
[уреди | уреди извор]Острво припада општини Земун и налази се између јужне обале Великог ратног острва и десне обале Дунава у општини Нови Београд у близини ушћа Саве у Дунав.[1]
Kарактеристике
[уреди | уреди извор]Мало ратно острво настало је вишевековним гомилањем песка, шљунка и муља које је Дунав носио и на овом простору због мале брзине и пада терена таложио.[2] За разлику од Великог ратног острва, ово острво имало је стабилнију и чвршћу подлогу, а приликом раста воде ређе је плављено и током историје због тога престављало је сигурније место од Великог ратног острва.[2] Због своје стабилности и мање растреситог земљишта него на суседном острву, београдски трговци су на Малом ратном острву држали своје коње, па од тада и датира назив „Коњско острво”. Назив Ратно острво добило је током опсаде Београда 1717. године, током Балканских ратова, када га је користила српска војска, а по неким изворима користили су га и Аустроугари током Првог светског рата.[3]
Након Првог светског рата, Мало и Велико ратно острво су изгубили војни значај, па су названи „Коњска ада“ и „Сиротињско острво“.[4] У то време на острву су биле подигнуте сојенице најсиромашнијих становника Земуна, а острво је било у целости обрађивано и имало је велики значај за прехрану становништа. На ливадама острва гајио се кукуруз и лубеница, са којима се трговало на градским пијацама.[5][6][7]
Острво је било знатно веће пре Другог светског рата. Када је 1948. почела градња Новог Београда, песак са острва је транспортован на копно помоћу великих транспортних трака и користио се за покривање мочвара на којој је требало да се изгради Нови Београд.[8][3] Приликом тог процеса, острво се смањило и данас се понекад песнички каже како је Нови Београд „град на острву“.[9]
Оно што је остало од острва је углавном танак појас земље, дужине од око 300 метара и ширине од око 60 метара. Острво је потпуно покривено вегетацијом (дрвећем тополе) и неприступачно је за посетиоце, али се може лепо посматрати са ресторана на обали Дунава.[3] Данас Мало ратно острво има изузетно малу површину и препуштено је реци и птицама, на њему се не спроводе било какве интервенције, чак ни научноистраживачка делатност, а за време већих водостаја бива у потпуности потопљено.[10]
Због развијене вегетације и нетакнуте природе на острву борави велики број птица од међународог значаја као што су патка пупчаница, патка њорка, жута плиска, мали гњурац, жута чапља и многе друге врсте.[11] Заједно са Великим, Мало Ратно острво се налази у небрањеној плавној зони Дунава и зато неподесни за урбанизацију остали су без директног утицаја урбане зоне Београда, који их окружује у дужини од две трећине обале. Острва су остала као зелена оаза релативно сачуване природе која поседује разноликост и богатство живог света, карактеристично за некада широке плавне зоне Дунава и Саве. Велико и Мало Ратно острво имају, међу очуваним влажним стаништима која се налазе у Београду највећу разноврсност у бројности животињских врста, посебно птица, и биљних врста везаних за мочварна станишта.[12]
Клима
[уреди | уреди извор]Просечна годишња температура ваздуха на острву је 12,5 °C, док је у просек у вегетационом периоду 19,2 °C. Током јула, који је најтоплији месец, просечна температура износи 23 °C, док у јануару који је најхладнији, износи 1,4 °C. Просечна количина падавина износи 690,9 mm воденог талога, а током вегетационог периода 391,9 mm воденог талога.[8]
| Клима Малог ратног острва (1981—2010) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 20,7 (69,3) |
23,9 (75) |
28,8 (83,8) |
32,2 (90) |
34,9 (94,8) |
37,4 (99,3) |
43,6 (110,5) |
40,0 (104) |
37,5 (99,5) |
30,7 (87,3) |
28,4 (83,1) |
22,6 (72,7) |
43,6 (110,5) |
| Максимум, °C (°F) | 4,6 (40,3) |
7,0 (44,6) |
12,4 (54,3) |
18,0 (64,4) |
23,5 (74,3) |
26,2 (79,2) |
28,6 (83,5) |
28,7 (83,7) |
23,9 (75) |
18,4 (65,1) |
11,2 (52,2) |
5,8 (42,4) |
17,4 (63,3) |
| Просек, °C (°F) | 1,4 (34,5) |
3,1 (37,6) |
7,6 (45,7) |
12,9 (55,2) |
18,1 (64,6) |
21,0 (69,8) |
23,0 (73,4) |
22,7 (72,9) |
18,0 (64,4) |
12,9 (55,2) |
7,1 (44,8) |
2,7 (36,9) |
12,5 (54,5) |
| Минимум, °C (°F) | −1,1 (30) |
−0,1 (31,8) |
3,7 (38,7) |
8,3 (46,9) |
13,0 (55,4) |
15,8 (60,4) |
17,5 (63,5) |
17,6 (63,7) |
13,5 (56,3) |
9,0 (48,2) |
4,2 (39,6) |
0,2 (32,4) |
8,5 (47,3) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −26,2 (−15,2) |
−15,4 (4,3) |
−12,4 (9,7) |
−3,4 (25,9) |
2,5 (36,5) |
6,5 (43,7) |
9,4 (48,9) |
6,7 (44,1) |
4,7 (40,5) |
−4,5 (23,9) |
−7,8 (18) |
−13,4 (7,9) |
−26,2 (−15,2) |
| Количина падавина, mm (in) | 46,9 (1,846) |
40,0 (1,575) |
49,3 (1,941) |
56,1 (2,209) |
58,0 (2,283) |
101,2 (3,984) |
63,0 (2,48) |
58,3 (2,295) |
55,3 (2,177) |
50,2 (1,976) |
55,1 (2,169) |
57,4 (2,26) |
690,9 (27,201) |
| Дани са падавинама (≥ 0.1 mm) | 13 | 12 | 11 | 13 | 13 | 13 | 10 | 9 | 10 | 10 | 12 | 14 | 139 |
| Дани са снегом | 10 | 7 | 4 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 3 | 8 | 33 |
| Релативна влажност, % | 78 | 71 | 63 | 61 | 61 | 63 | 61 | 61 | 67 | 71 | 75 | 79 | 68 |
| Сунчани сати — месечни просек | 72,2 | 101,7 | 153,2 | 188,1 | 242,2 | 260,9 | 290,8 | 274,0 | 204,3 | 163,1 | 97,0 | 64,5 | 2.111,9 |
| Извор: РХЗ[13] | |||||||||||||
Заштита подручја
[уреди | уреди извор]Природно добро Велико ратно острво које се састоји од Великог и Малог ратног острва, проглашено је за предео изузетних одлика од 8. априла 2005. године.[14] Поверено је на управљање Јавном комуналном предузећу Зеленило-Београд и Управи општине Земун.[15] Одлуку о заштити донела је Скупштина града Београда на предлог Секретаријата за заштиту животне средине. Заштићено природно добро Велико ратно острво састоји се од две аде, Великог и Малог ратног острва.[16] Острвске воде проглашене су природним рибљим плодиштем у оквиру рибарских подручја „Дунав III“ и „Сава II“.[17]
Заједно са Малим, Велико ратно острво стављено је под заштиту ради очувања живописних пејзажних обележја и ненарушених примарних предеоних вредности од изузетног значаја за очување станишта, природних реткости, ретких и угрожених птица мочварица и ради заштите репрезентативне морфолошке и геолошке творевине речног острва које је настало као продукт флувијалне фазе у фацији корита, које има еколошки, културно-историјских и рекреативни значај за град Београд.[18][19]
Зона заштите природе (режим заштите I степена) има карактер специјалног резервата природе и обухвата Мало ратно острво у целини, зону приобаља Великог ратног острва, шумски комплекс, влажна подручја унутар Великог ратног острва и водене површине око Малог ратног острва.[20]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Београд — план града; M@gic M@p. 2006. ISBN 978-86-83501-53-3.
- ^ а б „Istorija prestonice koju malo ko ovo zna: U Beogradu i danas postoji Konjsko ostrvo”. dnevno.rs. 15. 4. 2016.
- ^ а б в „Život i smrt Malog ratnog ostrva”. 011info.com. Приступљено 25. 5. 2020.
- ^ „Veliko ratno ostrvo: Mesto početka vojne pobede”. danas.rs. 22. 4. 2018.
- ^ „Svaki dan se kupate na Lidu, a nemate pojma kakve sve tajne krije Veliko ratno ostrvo!”. telegraf.rs. Приступљено 10. 9. 2016.
- ^ „Veliko ratno ostrvo – Beogradska oaza za ljubitelje prirode”. kreativnozabavno.com. 5. 8. 2018. Архивирано из оригинала 29. 01. 2022. г. Приступљено 25. 05. 2020.
- ^ "Политика", 7. авг. 1939
- ^ а б „ГЈ Велико Ратно Острво - Управа за шуме Републике Србије”. upravazasume.gov.rs. Приступљено 7. 6. 2019.
- ^ Ђармати et al. 2006, стр. 9.
- ^ „Урбани екотуризам као концепт оптималног развоја ПИО „Велико ратно острво“” (PDF). scindeks-clanci.ceon.rs. Приступљено 25. 5. 2020.
- ^ „Misterija Malorg ratnog ostrva u Beogradu”. telegraf.rs/. Приступљено 25. 7. 2015.
- ^ „Природно добро Велико ратно острво”. zelenilo.rs. Архивирано из оригинала 07. 09. 2018. г. Приступљено 8. 6. 2019.
- ^ „Monthly and annual means, maximum and minimum values of meteorological elements for the period 1981–2010 – Belgrade”. Hydrometeorological Service of Serbia. Приступљено 13. 11. 2017.
- ^ „Prirodno dobro "Veliko ratno ostrvo” stavljeno pod zaštitu Skupštine grada”. Архивирано из оригинала 26. 07. 2011. г. Приступљено 12. 6. 2019.
- ^ „Bogatstvo Velikog ratnog ostrva”. Политика. 19. 3. 2008.
- ^ „Divlja lepota u srcu Beograda – Veliko ratno ostrvo”. portalmladi.com. Приступљено 10. 6. 2019.
- ^ „Službeni glasnik RS“, br. 76/94 i 79/2002.
- ^ „Решење о стављању под заштиту природног добра Велико ратно острво”. demo.paragraf.rs. Приступљено 16. 6. 2019.
- ^ „Велико ратно острво – рај за птице из Сибира”. Политика. 14. 7. 2018.
- ^ „На скривено те водим место - Велико ратно острво”. medias.rs. 20. 5. 2016.
Литература
[уреди | уреди извор]- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Život i smrt Malog ratnog ostrva 011info.com
