Мара Бранковић

Мара Бранковић
Лик Маре Бранковић са Есфигменске повеље (1429)
Лични подаци
Датум рођења	око 1416.
Место рођења	Вучитрн,
Датум смрти	14. септембар 1487.(1487-09-14) (85/86 год.)
Место смрти	Јежево, данашње село Дафни у Грчкој,
Породица
Супружник	Мурат II
Родитељи	Ђурађ Бранковић Јерина Бранковић (по рођењу Ирина Кантакузин)
Династија	Бранковићи

Мара Бранковић (Вучитрн, око 1416 — Јежево, 14. септембар 1487) била је ћерка српског деспота Ђурђа Бранковића и супруга турског султана Мурата II.

Биографија

По доласку њеног оца на престо Србије, долази до преговора о њеном венчању за турског султана Мурата II, а 1435. одлази у харем у коме има око 300 жена. Мара је друга српска принцеза која је била удата за неког турског султана. Прва је била принцеза Оливера Лазаревић кћи кнеза Лазара и кнегиње Милице, супруга султана Бајазита I 1390—1402. Покушавала је да спречи ослепљење заробљене браће Стефана и Гргура. У Турској борави све до смрти Мурата II 1451. године.

По повратку у Србију од султана Мехмеда II добија област око Дубочице и Лесковца за своје издржавање. После смрти оца 1456. представља важан и најреалнији политички фактор у Србији. Ипак због сукоба са проугарски расположеним братом деспотом Лазаром бежи код султана Мехмеда II код кога има завидан утицај.

Одмах након доласка успела је да добије имање у некадашњем Јежеву (данас село Дафни у Грчкој) у близини Сера и ту је проводила своје дане. Био је то њен избор будући да се ова земља налазила на путу из Србије у Свету гору, а ту су била и имања светогорских манастира. То је било место где су свраћали побожни путници на свом путовању до Свете горе, а Мара им је помагала и пружала одмориште. Осим њих помагала је брата Гргура, ујака Тому Кантакузина, деспотицу Јелену (удовицу брата Лазара), а у Јежеву је уточиште нашла и босанска краљица Мара-Јелена (ћерка деспота Лазара). Ова умна жена је имала утехе и уточиште за свакога, па чак и за деспотицу Јелену. Колики је њен утицај био види се из тога што је њена жеља била пресудна приликом избора неколицине Цариградских патријарха. Умрла је у Јежеву код Сера 1487. године и сахрањена је у оближњем манастиру Косиници. Осим што се појављује као јунакиња неколико историјских романа и студија, Мара Бранковић се појављује и као лик у турској историјској серији о Мехмеду Освајачу под насловом Mehmed Bir Cihan Fatihi која је емитована 2018. године.

Мара је носила мошти Јована Рилског из Великог Трнова у манастир Рила 1469. године.

Публицистика

О њеном животу написано је неколико историјских романа и популарних студија:

• Надежда Д. Павловић: „Царица Мара“, Вук Караџић, Београд 1982. године, 269 страна.
• Душан Баранин: „Царица Мара“, Српска књижевна задруга, Београд 1986. године, 145 страна. (касније још неколико издања)
• Војислава Латковић: „Мара Бранковић: царица у вртлогу историје“, Бесмарк, Беокњига, Београд, 222 стране. 2007. ISBN 978-86-7694-139-1. (касније још неколико издања)
• Никола Гиљен: „Две српске султаније - Оливера Лазаревић (1373-1444) и Мара Бранковић (1418-1487): Две биографије као прилог историји српско-османских односа 1389-1487“, Дерета, Београд, 2016.

Породично стабло

16. Младен

8. Бранко Младеновић

4. Вук Бранковић

2. Ђурађ Бранковић

20. Прибац Хребељановић

10. Лазар Хребељановић

5. Мара Лазаревић Бранковић

22. Вратко Немањић

11. Милица Хребељановић

1. Мара Бранковић

24. Јован VI Кантакузин

12. Матија Кантакузин

25. Ирина Асен

6. Димитрије I Кантакузин

26. Андроник II Палеолог

13. Ирина Палеолог

27. Ирина од Монферата

3. Ирина Кантакузин

7. Euphrosyne Palaiologina

Литература

• Спремић, Момчило (1994). Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба. Београд: Српска књижевна задруга. 
• Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа. 
• Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium. 
• Поповић, Михаило Ст. (2014). Мара Бранковић: Жена између хришћанског и исламског културног круга у 15. веку. Нови Сад: Академска књига. 
• Ћук, Ружа (1977). „Повеља царице Маре манастирима Хиландару и Св. Павлу”. Историјски часопис. 24: 103—116. 
• Ћук, Ружа (1977). „О хронологији писама царице Маре упућених Дубровнику”. Историјски часопис. 24: 285—288. 
• Ћук, Ружа (1979). „Царица Мара”. Историјски часопис. 25-26 (1978-1979): 53—97. 
• Fotić, Aleksandar (2000). „Despina Mara Branković and Chilandar: Between the Desired and the Possible”. Осам векова Хиландара: Историја, духовни живот, књижевност, уметност и архитектура. Београд: САНУ. стр. 93—100. 

Спољашње везе

• Историјска библиотека: Мара Бранковић
• Српска принцеза у турском царству („Вечерње новости“, 21. јун 2015)