Пређи на садржај

Михаило IV Асен

С Википедије, слободне енциклопедије
Михаило IV Асен
Јован и Михаило
Лични подаци
Датум рођењаоко 1322.
Место рођењаДруго бугарско царство
Датум смрти1355.
Место смртиИхтиман, Друго бугарско царство
Породица
СупружникМарија Палеолог
РодитељиЈован Александар
Теодора Влашка
ДинастијаШишмановића

Михаило IV Асен (буг. Михаил IV Асен; око 1322 — 1355), био је бугарски војсковођа.

Михаило Асен IV је био прворођени син цара Јована Александра (1331—1371) из брака са царицом Теодором Басараб, ћерком бугарског војводе Иванка I Басараба († 1352).

Биографија

[уреди | уреди извор]

Михаило је био најстарији син цара Јована Александра и царице Теодоре Влашке. Када је цар Јован Александар 1331. године крунисан за бугарског цара, Михаило је проглашен за цара - савладара. Оженио је Марију, ћерку византијског цара Андроника III Палеолога и царице Ане Савојске. Године 1355. Турци покрећу поход на Софију и Пловдив. Бугарску војску предводио је цар Михаило IV. Битка се одиграла код Ихтимана. Млади цар - савладар Михаило IV је погинуо у бици. Обе стране имале су тешке губитке. Иако су однели победу, Турци нису могли наставити са походом.

Живот

[уреди | уреди извор]

Рођен је 1323. или 1324. године. У Ловечу су се венчали деспот Јована Александра и деспина Теодора Басараб, ћерка влашког војводе Иванка Басараба.[1][2] Његов отац је 1331. године проглашен за цара Бугарске, а као прворођени син Михаило Асен постаје престолонаследник у Трнову. Престолонаследник се поноси царском крвљу, обдарен „свим врлинама“. Између 1332. и 1336. године, цар Јован Александар је свог сина прогласио за цара и прогласио га за свог савладара (сацар).[3][4]

Анонимна бугарска хроника из XV века извештава о великој бици између војске цара - савладара Михаила IV Асена и Османлија у околини Средца, у којој су младог цара Михаила IV убили освајачи, а Бугари претрпели велике губитке.[5][6] Године 1354 - 1355. Османлије су упали преко границе у Бугарску у правцу Пловдива и Средца. Како пише у хроници:

"...Бугари су се поново окупили под вођством Михаила, Александровог сина. И дошло је до велике борбе; а Турци убише Михаила и велики број Бугара изгине".

Ови редови показују да је бугарска војска пресрела освајаче негде око данашње Софије; уследила је жестока, крвава битка у којој је млади цар - савладар Михаило IV погинуо заједно са многим својим војницима, али је инвазија одбијена. Вероватно су и губици Османлија били значајни, јер је следећи напад на Бугарску био тек 1370. године.

Херојска смрт цара Михаила IV налази одјек у народним песмама из Софије, које говоре о „Михаилу Василичу, који погибе смрћу храбрих“.[7]

Породица

[уреди | уреди извор]

По очевој страни је из породице Срацимировића, огранка породице Шишман, и потомак је бугарских царских династија Асена и Тертера, а по мајци је из влашке породице Басараб.

Године 1336. цар - савладар Михаило IV Асен се оженио византијском принцезом Ирином Палеолог (1327 – после 1356), ћерком цара Андроника III Палеолога и италијанске принцезе Ане Савојске.[8][9][10]

Њихов брак је био један од услова мировног уговора између цара Јована Александра и цара Андроника III склопљеног 1332. године. после победоносне битке за Бугаре код Русокастра.[11][12] Због младог узраста двоје младенаца, венчање је одложено за касније и обављено је у пролеће 1336. године. близу Адријанопоља.[13][14] У част мира између две земље, Марија је добила име Ирина („мир“).[15][16]

Верује се да је брак био без деце. Познато је да се Ирина Палеолог вратила у Византију након смрти цара - савладара Михаила IV Асена крајем 1355. или почетком 1356. године.[17][18][19]

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Јован Александар
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Михаило IV Асен
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Теодора Влашка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Андреев; Лазаров; Павлов 1994, стр. 273.
  2. ^ Божилов 1994, стр. 192–193.
  3. ^ Андреев; Лазаров; Павлов 1994, стр. 273.
  4. ^ Божилов 1994, стр. 194
  5. ^ Андреев; Лазаров; Павлов 1994, стр. 274.
  6. ^ Божилов 1994, стр. 194
  7. ^ Андреев; Лазаров; Павлов 1994, стр. 274.
  8. ^ Андреев; Лазаров; Павлов 1994, стр. 273.
  9. ^ Божилов 1994, стр. 194
  10. ^ Mihail Asen, fmg.ac
  11. ^ Андреев; Лазаров; Павлов 1994, стр. 273.
  12. ^ Божилов 1994, стр. 193
  13. ^ Андреев; Лазаров; Павлов 1994, стр. 273.
  14. ^ Божилов 1994, стр. 193
  15. ^ Андреев; Лазаров; Павлов 1994, стр. 273.
  16. ^ Божилов 1994, стр. 193
  17. ^ EIRENE Maria Palaiologina, съпругата на Михаил Асен, fmg.ac
  18. ^ Андреев; Лазаров; Павлов 1994, стр. 274.
  19. ^ Божилов 1994, стр. 195

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Андреев, Йордан; Лазаров, Иван; Павлов, Пламен (1994). Кой кой е в средновековна България. София: „Просвета“. ISBN 954-01-0476-9
  • Божилов, Иван (1994). Фамилията на Асеневци (1186 – 1460). София: Издателство на БАН „Марин Дринов“. ISBN 954-430-264-6
  • Д-р Иво Георгиев. Cuvioasa Teofana Basarab- Sfănta Țarină- 2024г. издателство "Cuget românesc" ISBN 978-606-93386-3-6.
Михаило IV Асен на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Михаило_IV_Асен&oldid=28952583”