Пређи на садржај

Ротердамска конвенција

С Википедије, слободне енциклопедије

Ротердамска конвенција (формално, Ротердамска конвенција о поступку давања сагласности на основу претходног обавештења за одређене опасне хемикалије и пестициде у међународној трговини) је мултилатерални уговор за промовисање заједничке одговорности у вези са увозом опасних хемикалија. Конвенција промовише отворену размену информација и позива извознике опасних хемикалија да користе одговарајуће обележавање, укључују упутства о безбедном руковању, и обавештавања купаца о свим познатим ограничењима или забранама. Земље потписнице могу одлучити да ли ће дозволити или забранити увоз хемикалија наведених у уговору, а земље извознице су у обавези да се постарају да се произвођачи придржавају њихове надлежности.

2012. године, секретаријати Базелске и Стокхолмске конвенције, као и део Секретаријата Ротердамске конвенције Програма Уједињених нација за животну средину (УНЕП), спојили су се у један Секретаријат са матричном структуром која служи за три конвенције.[1]

Девети састанак Ротердамске конференције[2] одржан је од 29. априла до 10. маја 2019. године у Женеви, у Швајцарској.

Супстанце обухваћене Конвенцијом

[уреди | уреди извор]

Супстанце предложене за додатак Конвенцији

[уреди | уреди извор]

Комитет за ревизију хемикалија Ротердамске конвенције одлучио је[4] да препоручи седмој Конференцији страна која се састала 2015. године да размотри навођење следећих хемикалија у Анексу III конвенције:

  • Кризотилни азбест (дискусија одложена са претходног састанка Конференције страна).
  • Фентион (формулације ултра мале запремине са или изнад 640 г активног састојка/л)
  • Течне формулације (концентрат који се може емулговати и растворљиви концентрат) које садрже паракват дихлорид на или изнад 276 г/л, што одговара паракват јону на или изнад 200 г/л
  • Метрифонат

Државе чланице

[уреди | уреди извор]
Чланице

Од октобра 2018. године, конвенција има 161 чланицу, односно страну уговорницу, што укључује 158 држава чланица УН, Кукова острва, Државу Палестину и Европску унију. Државе које нису чланице укључују Сједињене Државе.

Дискусија о хризотилном азбесту

[уреди | уреди извор]

На састанку Ротердамске конвенције 2011. у Женеви, канадска делегација је многе изненадила одбијањем да дозволи додавање хризотил-азбестних влакана у Ротердамску конвенцију.[5][6] У блиској будућности у ЕУ су заказани разговори на којима ће се оценити став Канаде и одлучити о могућности казненог поступка.[7][8][9]

У наставку приговора, Канада је једина земља Г8 која се противи уврштавању на листу. Киргистан, Казахстан и Украјина такође су се успротивили. Вијетнам је такође уложио приговор, али је пропустио накнадни састанак о том питању.[10] Заузимајући свој став, канадска влада је била у супротности са Индијом, која је повукла свој дугогодишњи приговор на додавање хризотила на листу непосредно пре конференције 2011. године. (Индија је касније преокренула ову позицију 2013.)[11]

Бројне невладине организације јавно су критиковале одлуку Канаде да блокира овај додатак.[12][13][14][15][16]

У септембру 2012, канадски министар индустрије Кристијан Парадис најавио је да се канадска влада више неће противити укључивању хризотила у конвенцију.[17]

Осам највећих земаља произвођача и извозница хризотила успротивило се таквом потезу на Ротердамској конференцији страна 2015. године: Русија, Казахстан, Индија, Киргистан, Пакистан, Куба и Зимбабве.[18]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Joint Portal of the Basel, Rotterdam and Stockholm Conventions > Secretariat > Overview”. brsmeas.org. Приступљено 2016-06-17. 
  2. ^ „Meetings of the conferences of the Parties to the Basel, Rotterdam and Stockholm conventions”. 
  3. ^ „Annex III Chemicals”. pic.int. Приступљено 31. 7. 2020. 
  4. ^ Chemicals recommended for listing in Annex III.
  5. ^ Canadian Cancer Society Reacts to Conservative Harper Administration's Position on Chrysotile Архивирано 27 август 2011 на сајту Wayback Machine, 23 June 2011
  6. ^ Canadian Physicians criticize own government
  7. ^ O'Neil, Peter (2011-06-08). „European Parliament slams Canada's oilsands, asbestos, sealing industries”. Canada.com. Приступљено 10. 8. 2011. 
  8. ^ „MEPs favour EU-Canada trade deal, but worry about seals, tar sand oil and asbestos”. Europa (web portal). Архивирано из оригинала 27. 7. 2011. г. Приступљено 2011-08-10. 
  9. ^ „UPDATE: European Parliament to be asked to take sanctions against Canada on asbestos, June 30”. Council of Canadians. 2011-06-29. Архивирано из оригинала 2011-08-03. г. Приступљено 10. 8. 2011. 
  10. ^ Canada Wins 2-year Stay on Potential Ban of Exports of Chrysotile Asbestos to India
  11. ^ „India's contentious stand on Chrysotile asbestos is a cause for concern for environmentalists”. Hindustan Times. 2017-05-03. Приступљено 2018-08-21. 
  12. ^ „Women In Europe for a Concerned Future criticize Canada's stance in 2011”. Архивирано из оригинала 31. 03. 2016. г. Приступљено 14. 05. 2023. 
  13. ^ „2011 Rotterdam Convention Decision criticized by environmental groups”. Архивирано из оригинала 23. 3. 2012. г. Приступљено 10. 7. 2011. 
  14. ^ „Canadian Cancer Society denounces decision by Canadian Government”. Архивирано из оригинала 23. 3. 2012. г. Приступљено 10. 7. 2011. 
  15. ^ International Ban Asbestos Secretariat issues statement critical of Canadian decision
  16. ^ „Indian Center for Science and Environment issues statement criticizing Canada”. Архивирано из оригинала 22. 5. 2011. г. Приступљено 10. 7. 2011. 
  17. ^ „Canada won't oppose asbestos limits”. CBC News. CBC/Radio-Canada. 14. 9. 2012. Приступљено 14. 9. 2012. 
  18. ^ „India's contentious stand on Chrysotile asbestos is a cause for concern for environmentalists”. Hindustan Times. 2017-05-03. Приступљено 2018-08-21. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ротердамска_конвенција&oldid=26994493”