Црквине (Тутин)
Црквине | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Рашки |
Општина | Тутин |
Становништво | |
— 2022. | 73 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 03′ 04″ С; 20° 23′ 09″ И / 43.051° С; 20.385833° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 882 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 36321 |
Позивни број | 020 |
Регистарска ознака | TT |
Црквине су насељено место у Србији. Налази се у општини Тутин у Рашком управном округу. Према попису из 2022. било је 73 становника.
Историја
[уреди | уреди извор]Црквине је насеље смештено на саставцима Ковачке и Смолућке реке, у близини средњовековног рударског насеља Глухавице. Ту се налазио средњовековни трг — рударско насеље Глуха Вас, односно Глухавица. Краљ Милутин је манастиру Бањској повељом 1316. године, предао у посед и „Гло уха вьсь коло все и сь роудари”. Одмах након Косовске битке, у марту 1396. године у Глухавици се налази турски кадија. Након турских освајања Глухавица носи назив Демирџи базар — Гвоздени трг.
У попису из 1604. године насеље има 73 баштиника. У насељу су се током средњег века налазиле четири цркве, по којима је и насеље добило име Црквине. Ни једна од наведених цркава није очувана, а њихови остаци су забележени обиласком терена 1933. и 1951. године, као и 1980-тих година. Тада су бележени остаци зидова, фресака, опеке, људске кости.
О броју цркава говори и попис из 1604. године у ком је уписано чак пет попова: Тома поп, Ђуро поп, Шимун поп, Мито поп, Јован поп.[1]
Претпоставља се да су у римско и турско доба aу насељу биле смештене топионице и ковачнице. Савремено становништво досељено је током 17. века из Црне Горе.[2]
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Црквине живе 54 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 31,2 година (33,7 код мушкараца и 28,8 код жена).[3]
Ово насеље је великим делом насељено Бошњацима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 0 | 0 | ||
80+ | 0 | 1 | ||
75—79 | 1 | 0 | ||
70—74 | 4 | 2 | ||
65—69 | 1 | 5 | ||
60—64 | 3 | 1 | ||
55—59 | 7 | 1 | ||
50—54 | 3 | 5 | ||
45—49 | 1 | 6 | ||
40—44 | 3 | 2 | ||
35—39 | 2 | 4 | ||
30—34 | 4 | 4 | ||
25—29 | 6 | 5 | ||
20—24 | 7 | 5 | ||
15—19 | 6 | 12 | ||
10—14 | 3 | 8 | ||
5—9 | 4 | 5 | ||
0—4 | 10 | 5 | ||
Просек : | 32,0 | 31,2 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 48 | 17 | 28 | 3 | 0 | 0 |
Женски | 53 | 19 | 29 | 3 | 2 | 0 |
УКУПНО | 101 | 36 | 57 | 6 | 2 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 10 | 1 | 0 | 1 | 0 |
Женски | 9 | 6 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 19 | 7 | 0 | 1 | 0 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 0 | 2 | 3 | 0 | 1 |
Женски | 0 | 0 | 2 | 0 | 0 |
УКУПНО | 0 | 2 | 5 | 0 | 1 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 1 | 1 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 1 | 2 | 0 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Драгица Премовић Алексић. У:"Цркве и манастири Старе Рашке" 2015. ISBN 9788680813271. стр. 242–245.
- ^ Шаћировић, С. Црквине. У: Географска енциклопедија насеља Србије под руководством Србољуба Ђ. Стаменковића (ур. М. Ђуричић). 2002. ISBN 978-86-82657-21-7. стр. 194–195.
- ^ Републички завод за статистику. 2012. Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији. Књига 2. СТАРОСТ И ПОЛ. Подаци по насељима.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.