Pređi na sadržaj

Rio Negro

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Rio Negro
Rio Negro
Karta Amazonije, reka Rio Negro je označena
Opšte informacije
Dužina2.250 km (1.400 mi)[1][2] km
Basen691.000 km2
Pr. protok28.400 m3/s (1.000.000 cu ft/s)[3] m3s
Plovnost700 km od ušća
Vodotok
IzvorGvajanske planine[4]
UšćeAmazon, ispod Manausa[3][5][6]
Geografske karakteristike
Država/e Kolumbija,  Venecuela,  Brazil
PritokeRio Branko, Vaupes
Reka na Vikimedijinoj ostavi

Rio Negro (šp. Río Negro, port. Rio Negro — „Crna reka“) reka je na severu Južne Amerike duga 2.253 km (sa pritokom Uaupes dužina joj je 2.400 km). Ona je druga najveća pritoka Amazona.

Izvire u jugoistočnom delu Gvajanskih planina. Rio Negro dalje teče ka jugoistoku, presecajući ekvator, i uliva se u Amazon uzvodno od grada Manausa.

Crne vode

[uredi | uredi izvor]
Spajanje voda reke Rio Negro i Amazona (vode Rio Negra su tamnije - levo).

Zbog značajnog prisustva organskih kiselina koje u reku donose kiše sa peskovitih trulišta, vode reke Rio Negro su crne boje i relativno providne. U njima nema hranljivih sastojaka, razvoj larvi komaraca tu nije moguć, pa stoga oko reke nema malarije. Posle ulivanja u Amazon, vode reke Amazon su primetno mlečno braon boje u narednih četrdesetak kilometara. Rio Negro je najveća reka u svetu ovog tipa.[7]

Gornji tok

[uredi | uredi izvor]

Izvor reke nalazi se u Kolumbiji u departmanu Gvajinija, gde je tok poznat pod imenom Gvajinija.[8] Teče u pravcu severoistoka kroz rezervat Pujnavaj, gde prolazi pored nekoliko manjih naselja poput Bruhasa, Santa Roze i Tabakvena. Nakon otprilike 400 km reka predstavlja granicu između Kolumbije i Venecuele.

Prolazeći pored kolumbijski naselja Tonina i Makanal, Rio Negro skreće na jugozapad. Na daljem toku protiče kroz veneculeski grad Maroa, a oko 120 km nizvodno prima reku Kasikijaru, sa desne strane. Kasikijara formira bifurkaciju povezujući basene reka Amazon i Orionoko.

Srednji tok

[uredi | uredi izvor]

Reka dalje nastavlja istočnim pravcem kroz venecuelski grad San Karlos de Rio Negro, najveće naselje na toj reci i kolumbijski San Felipe. U ovom delu toka reka prima brojne pritoke sa obe strane, proširuje se i formira broja rečna ostrva, karakteristična za amazonski sliv. Nakon 260 kiloematara pograničnog toka, Rio negro protiče kraj Pijedra de Kokuja, prekambrijskog monadnoka na tromeđi Brazila, Kolumbije i Venecuele.

Nakon ušća reke Mari, korito Rio Negra se širi na brojnim mestima. Kod mesta Misau Boa Vista uliva se reka Isana, a kod San Žoakima, utiče najveća pritoka Rio Negra — Vaupes. Reka odatle skreće prema istoku, prima nekoliko manjih pritoka i protiče kraj trgovačkog grada Sao Gabrijel de Kašoejra. U rečnom koritu nizvodno od pomenutog grada javljaju se brojni brzaci i slapovi, odakle Rio negro postepeno ulazi u donji tok.

Donji tok

[uredi | uredi izvor]

Južno od Manausa, Rio Negro se uliva u reku Amazon. Nakon ušća reke Mari, korito Rio Negra se širi na brojnim mestima. Za vreme kišne sezone, reka plavi okolno zemljište u širini i do 30 km. Od aprila do oktobra, formiraju se brojne lagune sa ostrvima i uskim kanalima, bogate živim svetom.

Blizu mesta Karvoejro, uliva se jedna od većih pritoka - Rio Branko. Odatle Rio Negro skreće ka jugoistoku i njeno korito se širi sve do grada Manausa. Južno od Manausa, Rio Negro se uliva u reku Amazon.

Anavilhanas nacionalni park koji obuhvata 350.018 hektara predstavlja jedinicu konzervacije koja je u svojoj osnovi bila ekološka stanica stvorena 1981. i štiti delove Anavilhanas reke arhipelaga u ovom delu reke.[9] Ispod arhipelaga susreće se sa Solimoes rekom kako bi oformila Amazon reku.

Glavne pritoke

[uredi | uredi izvor]

Spisak glavnih pritoka Rio Negra (od ušća naviše)[5][6][10]

Leva pritoka Desna pritoka Dužina (km) Veličina basena (km2) Prosečni protok (m3/s)
Donji Rio Negro
Taruma-Asu[11][12][13] 139 1.372
Kuieiras[14][12][15] 3.441 144,2
Apuau 3.799,1 153,6
Puduari[16][17] 3.411,5 128,6
Kamanau 11.832,2 408
Žau 400 18.896,6 869,2
Žauaperi 554 39.823,5 1.336,8
Unini 530 27.433 1.501,4
Branko 1.430 190.789,2 5.400
Žofari 311 12.590,5 446,6
Kauares 7.332,3 296
Demini 39.769,6 1.357,9
Kuiuni 400 11.776,1 491,6
Igarape Adajra 3.294,9 101,1
Ararira 3.425 114,6
Erere 3.251 115,7
Padauari 17.384 606,8
Dara 3.053,3 114,9
Urubaši 250 6.855,9 311,6
Ajuana 4.590,7 185,2
Unejuši 12.474,7 488,3
Tea 6.365,9 201,4
Marauja 6.712 255,3
Igarape Inambu 4.618,8 140,6
Kauaburi 12.139,3 442,9
Srednji Rio Negro
Marie 800 25.378 1.186
Kurikurijari 14.202,2 916,8
Uaupes 1.375 64.370,4 4.334,9
Isana 696 35.675,3 2.278,9
Šie 8.222 488,1
Gornji Rio Negro
Kazikijari 354 42.478 2.575,8
Gvajinija 617 28.899,5 2.432,7

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Ime reci dao je španski istraživač Fransisko de Orelana, koji ju je otrkio 1541. godine. Sredinom 17. veka Jezuiti su se naselili duž njenih obalameđu brojna indijanska plemena — Manau, Aruak i Truma. Nakon 1700. godine dolina reke Rio Negro bila je stecište razvoja ropstva, a lokalno stanovništvo ozbiljno je desdetkovano usled kontakta sa Evropljanima i bolestima koje su sa sobom doneli. Fauna

Flora i fauna

[uredi | uredi izvor]

Naziv Rio Negro u prevodu znači „Crna reka“, što potiče od njene boje, slične jakom čaju. Tamna boja potiče od humusne kiseline kao posledica nepotpunog raspada fenola iz biljaka u peščanom nanosu. Reka je dobila taj naziv jer iz daljine izgleda crno.

Rio Negro ima veoma visok stepen raznovrsnosti živog sveta. Oko 700 vrsta riba je pronađeno u basenu a procenjeno je da ukupan fond iznosi između 800 i 900, uključujući skoro 100 endemičnih i nekoliko neopisanih vrsta. Brojne vrste su veoma cenjene kod akvarista, naročito kraljevska neonka (Раracheirodon axelrodi).[18] Zbog bifurkacije Kasikijare, mnoge ribe se mogu naći i u slivu Orinoka i Amazona, ali samo pojedine su prilagodljive na jedne i druge uslove.

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Ziesler & Ardizzone 1979
  2. ^ Rogério Ribeiro, Marinho; Naziano Filizola, Junior; Jean Michel, Martinez; Tristan, Harmel (2022). „Suspended sediment transport estimation in Negro River (Amazon Basin) using MSI/Sentinel-2 data”. 
  3. ^ a b Seyler, Patrick; Laurence Maurice-Bourgoin; Guyot, Jean Loup. „Hydrological Control on the Temporal Variability of Trace Element Concentration in the Amazon River and its Main Tributaries”. Geological Survey of Brazil (CPRM). Arhivirano iz originala 21. 07. 2011. g. Pristupljeno 24. 7. 2010. 
  4. ^ Tannenbaum, Frank (29. 8. 2012). TEN KEYS LAT AMER. Knopf Doubleday Publishing Group. Pristupljeno 9. 4. 2018 — preko Google Books. 
  5. ^ a b „Amazon basin water resources observation service”. 
  6. ^ a b „Plano estadual de recursos hídricos do amazonas, (perh/am)-rt 03-diagnóstico, prognóstico e cenários futuros do recursos hídricos do estado - tomo III” (PDF). januar 2019. Arhivirano iz originala (PDF) 06. 05. 2021. g. Pristupljeno 14. 07. 2023. 
  7. ^ „Negro River”. Pristupljeno 13. 7. 2017. 
  8. ^ Penn 2001.
  9. ^ „PARNA de Anavilhanas Área protegida escolhida: Anavilhanas”. Pristupljeno 13. 7. 2017. 
  10. ^ „Rivers Network”. 
  11. ^ Neto 2015.
  12. ^ a b APA Margem Esquerda do Rio Negro – ISA.
  13. ^ Rovere, Crespo & Velloso 2002, str. 68.
  14. ^ Elaíze Farias 2014.
  15. ^ Röhe, F. 2006, str. 71.
  16. ^ PES do Rio Negro Setor Norte – ISA.
  17. ^ Sérgio Henrique Borges et al. 2008, str. 31.
  18. ^ Hales, J.; Petry, P. „Freshwater Ecoregions of the World”. Arhivirano iz originala 01. 12. 2017. g. Pristupljeno 13. 7. 2017. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]