Heksoza — разлика између измена
м →Ciklični hemiacetali: знак степена се не одваја од бројке белином |
м normativna kontrola |
||
| (Није приказана једна међуизмена другог корисника) | |||
| Ред 23: | Ред 23: | ||
:[[Датотека:HexosesHemiacetal.svg|500px|центар]] |
:[[Датотека:HexosesHemiacetal.svg|500px|центар]] |
||
Brojevi ugljenika u formama sa otvorenim lancom odgovaraju brojevima ugljenika u hemiacetalnim formama. Posledica formiranja hemiacetala je da ugljenik broj 1, koji je simetričan u otvorenom lancu postaje asimetričan u cikličnoj verziji. To znači da glukoza i manoza (kao i sve druge aldoheksoze) imaju dve ciklične forme. U rastvoru, obe forme postoje u ekvilibrijumu sa otvorenim lancom. Otvoreni lanac se međutim ne kristališe, tako da se dve ciklične forme mogu odvojiti kristalizacijom. Na primer, -{D}--glukoza formira alfa kristal koji ima [[specifična rotacija|specifičnu rotaciju]] od +112° i tačku topljenja od 146°-{C}-, kao i beta kristal sa specifičnom rotacijom od +19° i tačkom topljenja od 150°-{C}-.<ref name="m_b"/> |
Brojevi ugljenika u formama sa otvorenim lancom odgovaraju brojevima ugljenika u hemiacetalnim formama. Posledica formiranja hemiacetala je da ugljenik broj 1, koji je simetričan u otvorenom lancu postaje asimetričan u cikličnoj verziji. To znači da glukoza i manoza (kao i sve druge aldoheksoze) imaju dve ciklične forme. U rastvoru, obe forme postoje u ekvilibrijumu sa otvorenim lancom. Otvoreni lanac se međutim ne kristališe, tako da se dve ciklične forme mogu odvojiti kristalizacijom. Na primer, -{D}--glukoza formira alfa kristal koji ima [[specifična rotacija|specifičnu rotaciju]] od +112° i tačku topljenja od 146 °-{C}-, kao i beta kristal sa specifičnom rotacijom od +19° i tačkom topljenja od 150 °-{C}-.<ref name="m_b"/> |
||
== Ketoheksoze == |
== Ketoheksoze == |
||
| Ред 46: | Ред 46: | ||
{{Ugljeni hidrati-lat}} |
{{Ugljeni hidrati-lat}} |
||
{{normativna kontrola}} |
|||
[[Категорија:Хексозе]] |
[[Категорија:Хексозе]] |
||
Тренутна верзија на датум 13. јануар 2024. у 09:20
Heksoza je monosaharid sa šest ugljenikovih atomа, koji ima hemijsku formulu C6H12O6. Heksoze se klasifikuju po funkcionalnoj grupi, na aldoheksoze koje imaju aldehid u poziciji 1, i ketoheksoze koje imaju keton u poziciji 2.[1][2]
Aldoheksoze
[уреди | уреди извор]Aldoheksoze imaju četiri hiralna centra koji daju total od 16 mogućih aldoheksoznih stereoizomera (24). D/L konfiguracija je bazirana na orijentaciji hidroksila u poziciji 5, i ne odnosi se na smer optičke aktivnosti.
Osam D-aldoheksoza su:
Od ovih D-izomera, svi osim D-altroze se prirodno javljaju. L-Altroza, je bila izolovana iz bakterijske vrste Butyrivibrio fibrisolvens.[3]
Ciklični hemiacetali
[уреди | уреди извор]Poznato je od 1926. da šesto-ugljenični aldozni šećeri formiraju ciklične hemiacetale.[4] Donji dijagram pokazuje hemiacetalne forme D-glukoze i D-manoze.
Brojevi ugljenika u formama sa otvorenim lancom odgovaraju brojevima ugljenika u hemiacetalnim formama. Posledica formiranja hemiacetala je da ugljenik broj 1, koji je simetričan u otvorenom lancu postaje asimetričan u cikličnoj verziji. To znači da glukoza i manoza (kao i sve druge aldoheksoze) imaju dve ciklične forme. U rastvoru, obe forme postoje u ekvilibrijumu sa otvorenim lancom. Otvoreni lanac se međutim ne kristališe, tako da se dve ciklične forme mogu odvojiti kristalizacijom. Na primer, D-glukoza formira alfa kristal koji ima specifičnu rotaciju od +112° i tačku topljenja od 146 °C, kao i beta kristal sa specifičnom rotacijom od +19° i tačkom topljenja od 150 °C.[4]
Ketoheksoze
[уреди | уреди извор]Ketoheksoze imaju 3 hiralna centra i stoga osam mogućih stereoizomera (23). Među njima, za četiri D-izomera je poznato da se prirodno javljaju:
Kvasac može da fermentiše samo heksoze koje se prirodno javljaju.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Lindhorst, Thisbe K. (2007). Essentials of Carbohydrate Chemistry and Biochemistry (1. изд.). Wiley-VCH. ISBN 978-3-527-31528-4.
- ^ Robyt, John F. (1997). Essentials of Carbohydrate Chemistry (1. изд.). Springer. ISBN 978-0-387-94951-2.
- ^ US патент 4966845, "Microbial production of L-altrose", одобрен 30. 10. 1990. , assigned to Government of the United States of America, Secretary of Agriculture
- ^ а б Morrison, Robert Thornton & Boyd, Robert Neilson (1983). Organic Chemistry (2nd изд.). Allyn and Bacon. Library of Congress catalog 66-25695
Literatura
[уреди | уреди извор]- Lindhorst, Thisbe K. (2007). Essentials of Carbohydrate Chemistry and Biochemistry (1. изд.). Wiley-VCH. ISBN 978-3-527-31528-4.
- Robyt, John F. (1997). Essentials of Carbohydrate Chemistry (1. изд.). Springer. ISBN 978-0-387-94951-2.
- Morrison, Robert Thornton & Boyd, Robert Neilson (1983). Organic Chemistry (2nd изд.). Allyn and Bacon. Library of Congress catalog 66-25695