Heksoza — разлика између измена
м normativna kontrola |
|||
(Није приказано 30 међуизмена 11 корисника) | |||
Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Heksoza''' je [[monosaharid]] sa šest [[ugljenik]]ovih |
'''Heksoza''' je [[monosaharid]] sa šest [[ugljenik]]ovih atomа, koji ima [[hemijska formula|hemijsku formulu]] -{C<sub>6</sub>H<sub>12</sub>O<sub>6</sub>}-. Heksoze se klasifikuju po [[funkcionalna grupa|funkcionalnoj grupi]], na '''aldoheksoze''' koje imaju [[aldehid]] u poziciji 1, i '''ketoheksoze''' koje imaju [[keton]] u poziciji 2.<ref>{{Cite book |title=Essentials of Carbohydrate Chemistry and Biochemistry |last= Lindhorst|first=Thisbe K.|publisher=Wiley-VCH | edition = 1. |year=2007 |id={{ISBN|978-3-527-31528-4}}}}</ref><ref>{{Cite book |title=Essentials of Carbohydrate Chemistry |publisher=Springer |last= Robyt|first=John F.| edition = 1. |year=1997 |id={{ISBN|978-0-387-94951-2}}}}</ref> |
||
==Aldoheksoze== |
== Aldoheksoze == |
||
[[Aldoheksoza|Aldoheksoze]] imaju četiri [[stereocentar|hiralna centra]] koji daju total od 16 mogućih aldoheksoznih [[stereoizomer]]a (2<sup>4</sup>). <small>-{D}-</small>/<small>-{L}-</small> konfiguracija je bazirana na orijentaciji [[hidroksil]]a u poziciji 5, i ne odnosi se na smer [[optička aktivnost|optičke aktivnosti]]. |
[[Aldoheksoza|Aldoheksoze]] imaju četiri [[stereocentar|hiralna centra]] koji daju total od 16 mogućih aldoheksoznih [[stereoizomer]]a (2<sup>4</sup>). <small>-{D}-</small>/<small>-{L}-</small> konfiguracija je bazirana na orijentaciji [[hidroksil]]a u poziciji 5, i ne odnosi se na smer [[optička aktivnost|optičke aktivnosti]]. |
||
Ред 7: | Ред 7: | ||
<gallery> |
<gallery> |
||
File:DAllose Fischer.svg | <small>D</small>-[[Aloza]] |
File:DAllose Fischer.svg | <small>D</small>-[[Aloza]] |
||
File:DAltrose Fischer.svg | <small>D</small>-[[Altroza]] |
File:DAltrose Fischer.svg | <small>D</small>-[[Altroza]] |
||
File:DGlucose Fischer.svg | <small>D</small>-[[Glukoza]] |
File:DGlucose Fischer.svg | <small>D</small>-[[Glukoza]] |
||
File:Mannose.svg | <small>D</small>-[[Manoza]] |
File:Mannose.svg | <small>D</small>-[[Manoza]] |
||
File:DGulose Fischer.svg | <small>D</small>-[[Guloza]] |
File:DGulose Fischer.svg | <small>D</small>-[[Guloza]] |
||
File:DIdose Fischer.svg | <small>D</small>-[[Idoza]] |
File:DIdose Fischer.svg | <small>D</small>-[[Idoza]] |
||
File:DGalactose Fischer.svg | <small>D</small>-[[Galaktoza]] |
File:DGalactose Fischer.svg | <small>D</small>-[[Galaktoza]] |
||
File:DTalose Fischer.svg | <small>D</small>-[[Taloza]] |
File:DTalose Fischer.svg | <small>D</small>-[[Taloza]] |
||
</gallery> |
</gallery> |
||
Od ovih <small>-{D}-</small>-izomera, svi osim <small>-{D}-</small>-[[altroza|altroze]] se prirodno javljaju. <small>-{L}-</small>-Altroza, je bila izolovana iz bakterijske vrste -{''[[Butyrivibrio fibrisolvens]]''}-.<ref>{{Ref patent |country=US |number=4966845 |title=Microbial production of L-altrose |invent1=Stack; Robert J. |status= patent |gdate= |
Od ovih <small>-{D}-</small>-izomera, svi osim <small>-{D}-</small>-[[altroza|altroze]] se prirodno javljaju. <small>-{L}-</small>-Altroza, je bila izolovana iz bakterijske vrste -{''[[Butyrivibrio fibrisolvens]]''}-.<ref>{{Ref patent |country=US |number=4966845 |title=Microbial production of L-altrose |invent1=Stack; Robert J. |status= patent |gdate = 30. 10. 1990.|assign1=Government of the United States of America, Secretary of Agriculture |class=}}</ref> |
||
=== Ciklični hemiacetali === |
|||
⚫ | |||
Poznato je od [[1926]]. da šesto-ugljenični aldozni šećeri formiraju ciklične [[hemiacetal]]e.<ref name="m_b">{{Cite book|author1=Morrison, Robert Thornton |author2=Boyd, Robert Neilson |lastauthoramp=yes |title=Organic Chemistry|year=1983 |url=https://archive.org/details/organicchemistry04morr |publisher=Allyn and Bacon|edition= 2nd}} Library of Congress catalog 66-25695</ref> Donji dijagram pokazuje hemiacetalne forme -{D}--glukoze i -{D}--manoze. |
|||
:[[Датотека:HexosesHemiacetal.svg|500px|центар]] |
|||
Brojevi ugljenika u formama sa otvorenim lancom odgovaraju brojevima ugljenika u hemiacetalnim formama. Posledica formiranja hemiacetala je da ugljenik broj 1, koji je simetričan u otvorenom lancu postaje asimetričan u cikličnoj verziji. To znači da glukoza i manoza (kao i sve druge aldoheksoze) imaju dve ciklične forme. U rastvoru, obe forme postoje u ekvilibrijumu sa otvorenim lancom. Otvoreni lanac se međutim ne kristališe, tako da se dve ciklične forme mogu odvojiti kristalizacijom. Na primer, -{D}--glukoza formira alfa kristal koji ima [[specifična rotacija|specifičnu rotaciju]] od +112° i tačku topljenja od 146 °-{C}-, kao i beta kristal sa specifičnom rotacijom od +19° i tačkom topljenja od 150 °-{C}-.<ref name="m_b"/> |
|||
== Ketoheksoze == |
|||
[[Ketoheksoza|Ketoheksoze]] imaju 3 hiralna centra i stoga osam mogućih stereoizomera (2<sup>3</sup>). Među njima, za četiri <small>-{D}-</small>-izomera je poznato da se prirodno javljaju: |
|||
<gallery> |
|||
File:DPsicose Fischer.svg | <small>-{D}-</small>-[[psikoza]] |
|||
File:D-Fructose.svg | <small>-{D}-</small>-[[fruktoza]] |
|||
File:DSorbose Fischer.svg | <small>-{D}-</small>-[[sorboza]] |
|||
File:DTagatose Fischer.svg | <small>-{D}-</small>-[[tagatoza]] |
|||
</gallery> |
|||
[[Kvasac]] može da [[Fermentacija|fermentiše]] samo heksoze koje se prirodno javljaju. |
|||
== Reference == |
|||
{{reflist|2}} |
{{reflist|2}} |
||
⚫ | |||
⚫ | |||
* {{Cite book | ref= harv|title=Essentials of Carbohydrate Chemistry and Biochemistry |last= Lindhorst|first=Thisbe K.|publisher=Wiley-VCH | edition = 1. |year=2007 |id={{ISBN|978-3-527-31528-4}}}} |
|||
* {{Cite book | ref= harv|title=Essentials of Carbohydrate Chemistry |publisher=Springer |last= Robyt|first=John F.| edition = 1. |year=1997 |id={{ISBN|978-0-387-94951-2}}}} |
|||
* {{Cite book | ref= harv|author1=Morrison, Robert Thornton |author2=Boyd, Robert Neilson |lastauthoramp=yes |title=Organic Chemistry| year= 1983| url= https://archive.org/details/organicchemistry04morr|publisher=Allyn and Bacon|edition= 2nd}} Library of Congress catalog 66-25695 |
|||
{{Ugljeni hidrati-lat}} |
|||
[[ar:هكسوز]] |
|||
[[be-x-old:Гексозы]] |
|||
{{normativna kontrola}} |
|||
[[bg:Хексоза]] |
|||
[[ca:Hexosa]] |
|||
⚫ | |||
[[cs:Hexózy]] |
|||
[[da:Hexose]] |
|||
[[de:Hexosen]] |
|||
[[en:Hexose]] |
|||
[[es:Hexosa]] |
|||
[[eo:Heksozo]] |
|||
[[eu:Hexosa]] |
|||
[[fr:Hexose]] |
|||
[[it:Esoso]] |
|||
[[nl:Hexose]] |
|||
[[ja:ヘキソース]] |
|||
[[pl:Heksozy]] |
|||
[[pt:Hexose]] |
|||
[[ru:Гексозы]] |
|||
[[sv:Hexos]] |
|||
[[tr:Heksoz]] |
|||
[[uk:Гексози]] |
|||
[[zh:己糖]] |
Тренутна верзија на датум 13. јануар 2024. у 09:20
Heksoza je monosaharid sa šest ugljenikovih atomа, koji ima hemijsku formulu C6H12O6. Heksoze se klasifikuju po funkcionalnoj grupi, na aldoheksoze koje imaju aldehid u poziciji 1, i ketoheksoze koje imaju keton u poziciji 2.[1][2]
Aldoheksoze
[уреди | уреди извор]Aldoheksoze imaju četiri hiralna centra koji daju total od 16 mogućih aldoheksoznih stereoizomera (24). D/L konfiguracija je bazirana na orijentaciji hidroksila u poziciji 5, i ne odnosi se na smer optičke aktivnosti.
Osam D-aldoheksoza su:
Od ovih D-izomera, svi osim D-altroze se prirodno javljaju. L-Altroza, je bila izolovana iz bakterijske vrste Butyrivibrio fibrisolvens.[3]
Ciklični hemiacetali
[уреди | уреди извор]Poznato je od 1926. da šesto-ugljenični aldozni šećeri formiraju ciklične hemiacetale.[4] Donji dijagram pokazuje hemiacetalne forme D-glukoze i D-manoze.
Brojevi ugljenika u formama sa otvorenim lancom odgovaraju brojevima ugljenika u hemiacetalnim formama. Posledica formiranja hemiacetala je da ugljenik broj 1, koji je simetričan u otvorenom lancu postaje asimetričan u cikličnoj verziji. To znači da glukoza i manoza (kao i sve druge aldoheksoze) imaju dve ciklične forme. U rastvoru, obe forme postoje u ekvilibrijumu sa otvorenim lancom. Otvoreni lanac se međutim ne kristališe, tako da se dve ciklične forme mogu odvojiti kristalizacijom. Na primer, D-glukoza formira alfa kristal koji ima specifičnu rotaciju od +112° i tačku topljenja od 146 °C, kao i beta kristal sa specifičnom rotacijom od +19° i tačkom topljenja od 150 °C.[4]
Ketoheksoze
[уреди | уреди извор]Ketoheksoze imaju 3 hiralna centra i stoga osam mogućih stereoizomera (23). Među njima, za četiri D-izomera je poznato da se prirodno javljaju:
Kvasac može da fermentiše samo heksoze koje se prirodno javljaju.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Lindhorst, Thisbe K. (2007). Essentials of Carbohydrate Chemistry and Biochemistry (1. изд.). Wiley-VCH. ISBN 978-3-527-31528-4.
- ^ Robyt, John F. (1997). Essentials of Carbohydrate Chemistry (1. изд.). Springer. ISBN 978-0-387-94951-2.
- ^ US патент 4966845, "Microbial production of L-altrose", одобрен 30. 10. 1990. , assigned to Government of the United States of America, Secretary of Agriculture
- ^ а б Morrison, Robert Thornton & Boyd, Robert Neilson (1983). Organic Chemistry (2nd изд.). Allyn and Bacon. Library of Congress catalog 66-25695
Literatura
[уреди | уреди извор]- Lindhorst, Thisbe K. (2007). Essentials of Carbohydrate Chemistry and Biochemistry (1. изд.). Wiley-VCH. ISBN 978-3-527-31528-4.
- Robyt, John F. (1997). Essentials of Carbohydrate Chemistry (1. изд.). Springer. ISBN 978-0-387-94951-2.
- Morrison, Robert Thornton & Boyd, Robert Neilson (1983). Organic Chemistry (2nd изд.). Allyn and Bacon. Library of Congress catalog 66-25695