Пређи на садржај

Heksoza — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот: додато fi:Heksoosit
м Бот: Селим 27 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q339725
Ред 43: Ред 43:


[[Категорија:Хексозе]]
[[Категорија:Хексозе]]

[[ar:هكسوز]]
[[bg:Хексоза]]
[[be:Гексозы]]
[[be-x-old:Гексозы]]
[[ca:Hexosa]]
[[cs:Hexózy]]
[[da:Hexose]]
[[de:Hexosen]]
[[en:Hexose]]
[[es:Hexosa]]
[[eo:Heksozo]]
[[eu:Hexosa]]
[[fr:Hexose]]
[[gl:Hexosa]]
[[it:Esoso]]
[[ja:ヘキソース]]
[[ko:육탄당]]
[[nl:Hexose]]
[[pl:Heksozy]]
[[pt:Hexose]]
[[ru:Гексозы]]
[[fi:Heksoosit]]
[[sv:Hexos]]
[[th:เฮกโซส]]
[[tr:Heksoz]]
[[uk:Гексози]]
[[zh:己糖]]

Верзија на датум 13. март 2013. у 20:06

Heksoza je monosaharid sa šest ugljenikovih atom, koji ima hemijsku formulu C6H12O6. Heksoze se klasifikuju po funcionalnoj grupi, na aldoheksoze koje imaju aldehid u poziciji 1, i ketoheksoze koje imaju keton u poziciji 2.[1][2]

Aldoheksoze

Aldoheksoze imaju četiri hiralna centra koji daju total od 16 mogućih aldoheksoznih stereoizomera (24). D/L konfiguracija je bazirana na orijentaciji hidroksila u poziciji 5, i ne odnosi se na smer optičke aktivnosti.

Osam D-aldoheksoza su:

Od ovih D-izomera, svi osim D-altroze se prirodno javljaju. L-Altroza, je bila izolovana iz bakterijske vrste Butyrivibrio fibrisolvens.[3]

Ciklični hemiacetali

Poznato je od 1926. da šesto-ugljenični aldozni šećeri formiraju ciklične hemiacetale.[4] Donji dijagram pokazuje hemiacetalne forme D-glukoze i D-manoze.

Brojevi ugljenika u formama sa otvorenim lancom odgovaraju brojevima ugljenika u hemiacetalnim formama. Posledica formiranja hemiacetala je da ugljenik broj 1, koji je simetričan u otvorenom lancu postaje asimetričan u cikličnoj verziji. To znači da glukoza i manoza (kao i sve druge aldoheksoze) imaju dve ciklične forme. U rastvoru, obe forme postoje u ekvilibrijumu sa otvorenim lancom. Otvoreni lanac se međutim ne kristališe, tako da se dve ciklične forme mogu odvojiti kristalizacijom. Na primer, D-glukoza formira alfa kristal koji ima specifičnu rotaciju od +112° i tačku topljenja od 146 °C, kao i beta kristal sa specifičnom rotacijom od +19° i tačkom topljenja od 150 °C.[4]

Ketoheksoze

Ketoheksoze imaju 3 hiralna centra i stoga osam mogućih stereoizomera (23). Među njima, za četiri D-izomera je poznato da se prirodno javljaju:

Kvasac može da fermentiše samo heksoze koje se prirodno javljaju.

Literatura

  1. ^ Thisbe K. Lindhorst (2007). Essentials of Carbohydrate Chemistry and Biochemistry (1 ed изд.). Wiley-VCH. ISBN 3527315284. 
  2. ^ John F. Robyt (1997). Essentials of Carbohydrate Chemistry (1 ed изд.). Springer. ISBN 0387949518. 
  3. ^ US патент 4966845, "Microbial production of L-altrose", одобрен 30. 10. 1990. , assigned to Government of the United States of America, Secretary of Agriculture 
  4. ^ а б Morrison, Robert Thornton and Boyd, Robert Neilson. Organic Chemistry (2nd изд.). Allyn and Bacon.  Library of Congress catalog 66-25695